Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola

Dating > Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola

Click here: ※ Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola ※ ♥ Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola

Rukovodioci aktiva buduih 1. Ove godine, neke kolege matematicari su dosli na konsultacije da bi koristei njena iskustva motivisali svoje ucenike za spremanje iz matematicke zbirke. Dobro graficki organizovan i pregledan udzbenik, onaj u kome se lako pronalaze informacije, a koji je i uzrasno prilagoen, osamostaljuje ucenika i pruza mu oseanje postignua.

Za učenike koji sporije napreduju od prosečnih udžbenik ili priručnik za nastavnika uz udžbenik nudi dodatne zadatke sa nižim nivoom zahteva ili predloge za specifične, diferencirane metode i tehnike rada sa ovim učenicima. Upravo je to prostor u kome se prepoznaje dobra praksa. Razvoj meusobnog uvazavanja, poverenja i saradnje Meusobno uvazavanje, poverenje i saradnja je baza na kojoj se zasniva rad u skoli i dobra praksa. Profesionalni razvoj je rezultat meudejstva obuke i iskustva, tako da ukljucuje: · · · formalno iskustvo bazicno obrazovanje, seminare, mentorstvo, radionice, profesionalna okupljanja ; neformalno iskustvo praenje strucne literature, interneta, emisija posveenih obrazovnim pitanjma ; samoevaluaciju i istrazivanje obrazovno-vaspitne prakse. IZRAĐEN JE PRECIZAN PLAN SAMOEVALUACIJE 10. Neki su se snasli... Adekvatna, funkcionalna organizacija lekcije 4.

Koliko je udzbenik valjan sa stanovista osnovne naucne discipline 2. Ugledni časovi ostvaruju se u učionicama i medijateci.

Obrazovanje - Kako do dobre prakse u profesionalnom razvoju nastavnika Neki vidovi profesionalnog razvoja siroko su rasprostranjeni u nasim skolama, dok su neki veoma retki. Samo aktivno ukljucivanje nastavnika u sve faze razvoja, primene i praenja reformi koje se uvode u obrazovanje, obezbeuje dobre uslove za profesionalni razvoj nastavnika.

Read VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola text version Reformski obrazovni krugovi VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola Beograd, aprli 2005. VODIC za unapreenje rada nastavnika i skola prvo neredigovano izdanje podlozno izmenama i dopunama Beograd, april 2005. Reformski obrazovni krugovi u saradnji sa Savezom ucitelja Republike Srbije Forumom beogradskih osnovnih skola Pedagoskim drustvom Srbije nastajanje Vodica omoguio je Fond za otvoreno drustvo Prireivai i koautori Snjezana Mrse Slobodanka Bozovi Natalija Pani Evgenija Jokanovi Milena Jerotijevi Gordana Nikoli Zorica Pani Autorski timovi po obrazovnim oblastima Slobodanka Bozovi, Tatjana Velimirovi-Paraca, Dejan Boskovi, Ivan Fink i Edita Sakali Natalija Pani, Jelena Dimitrijevi, Danica Pavlovi i Snezana orevi Evgenija Jokanovi, Radmila Gosovi, Gordana Josimov, Dusanka Jerkovi i Dragana Bosnjak Milena Jerotijevi, Drinka Gutesa Savi, Suzana Popovi Ickovski, Ljiljana Radovanovi Tosi, Ljiljana Vrtunski, Mirjana Borak i Suzana Sekuli Gordana Nikoli, Zorica Pani, Zorica Dimitrijevi, Jelena Stefanovi, Ljiljna Stojanovi i Biljana Radosavljevi 2 O autorima i projektu u okviru koga je nastao Vodic Reformski obrazovni krugovi ROK predstavljaju mrezu strucnih i javnih lokalnih inicijativa za moderno obrazovanje u Srbiji, orijentisanih ka znanju, demokratskom razvoju zemlje i njenom ukljucivanju u evropske integracije. Rad ROKa je informativni, analiticki, edukativni i istrazivacki sa ciljem da se kroz upoznavanje sa modernim reformskim tokovima u obrazovanju podrze i pokrenu inicijative u najsirim slojevima drustva. Izlazei u susret iskazanim potrebama nastavnika, a u saradnji sa profesionalnim udruzenjima i uz podrsku Fonda za otvoreno drustvo, u novembru 2004. ROK je pokrenuo veliki projekat Razvoj obrazovanja horizontalnim ucenjem u mrezi inovativnih nastavnika i skola u okviru koga je nastao i ovaj Vodic. Pokrenut u periodu kada je reforma obrazovanja zvanicno obustavljena, projekat ima za cilj da okupi sto vei broj inovativnih nastavnika, skola i udruzenja u jedinstvenu neformalnu mrezu, sakupi i promovise primere dobre obrazovne prakse, stvori uslove za horizontalno ucenje, intenzivnu razmenu iskustava i kriticko procenjivanje svih kljucnih aktivnosti u obrazovnom sistemu od strane nastavnika i drugih vaznih aktera u obrazovanju te time osigura kontinuirani razvoj skola i obrazovanja u Srbiji. Savet projekta: Ljiljana Novkovi SURS , Radmila Dodi FBOS , Sonja Zarkovi PDS , Tinde Kovac-Cerovi ROK i Snjezana Mrse ROK, koordinatorka projekta. Lokalni konsultanti za reformske oblasti: u svakom od 10 gradova formirani su cetvoroclani konsultativni timovi za svaku od 4 reformskih oblasti, u koje je ukupno ukljuceno preko 150 inovativnih nastavnika, strucnih saradnika i direktora skola. Tesko te je prepoznati u necemu sto se ne umara, i razumeti ko si, tako mnogostruko razdeljen. Neshvatljiv je to podvig otkriti dostupne stvari. Miroslav Anti Ovde zelimo prvenstveno da se zahvalimo svim nasim nastavnicima, strucnim saradnicima i direktorima skola, cija imena zbog brojnosti nisu pojedinacno navedena, a koji su kao lokalni konsultanti na projektu neposredno ucestvovali u snimanju stanja u nasim skolama, odabiru i prikupljanju primera dobre prakse i potom pripremi analiza i pisanih priloga na osnovu kojih je nastao ovaj Vodic. Posebno se zahvaljujemo i drugim inovativnim skolama i mnogobrojnim nastavnicima koji su uspesno razvili reformsku praksu i pristali da odvoje svoje vreme da bi to iskustvo razmenili sa nama. Takoe se zahvaljujemo nevladinim i drugim organizacijama iz 10 pilot gradova koje su nasim lokalnim timovima ponudile neophodnu tehnicku podrsku i omoguile koriscenje svog prostora za radne sastanke i konsultacije. Na kraju hvala svim nasim prijateljima, strucnjacima i prakticarima, koji su tokom nastajanja ovog Vodica pazljivo citali pojedine njegove delove i dali nam veoma dragocene smernice, sugestije i ideje za njegovo poboljsanje. Bolje neka mnogo godina potraje da na otok pristanes kao starac bogat onim sto na putu stekao si ne ocekujui da Itaka bogatstvo ti dade. Ona ti je dala divno putovanje. Bez nje nikad ne bi krenuo na put. No nista ti vise ona nema dati. A ako je i siromasnom naes, znaj prevarila te nije. Mudar kakvim si postao i s tolikim iskustvima shvaties ve sto Itake znace. Konstantin Kavafi, Itaka Vodic koji je pred vama nudi osnovne smernice i neke prakticne ideje i postupke koji citaocima i citateljkama mogu pomoi da se lakse snau u lavirintu svakodnevne obrazovne prakse i unaprede je. Vodic je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja koji iz svojih razlicitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i zele da daju svoj doprinos unapreenju skola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Vodic je u najveoj meri baziran na iskustvima nasih inovativnih nastavnika i skola tj. U njegovoj pripremi je, ravnopravno sa strucnjacima, aktivno ucestvovalo preko 150 nastavnika, strucnih saradnika i direktora osnovnih i srednjih skola iz deset gradova sirom Srbije. Suoceni sa mnogostrukim zahtevima reforme obrazovanja neki su nastavnici i skole ­ uz veliko zalaganje, meusobnu saradnju i entuzijazam uspeli da bar u nekim aspektima razviju dobru reformsku praksu, a neki se nisu najbolje snasli u tome. Uspesni ili ne, nesumnjivo je da je znacajan broj nastavnika i skola bio spreman da istraje na tom putu do kvalitetne i deci privlacne skole ­ na putu do Kvalitetnog obrazovanja za sve. To se moglo videti po zahtevima koji su od njih stizali a u kojima se trazilo vise podrske ili vremena za realizaciju, a ne odustajanje od nekih reformskih ciljeva ili vizije. Neki su se snasli... Otud je zvanicno obustavljanje reforme obrazovanja donosenjem izmena i dopuna zakona o osnovama sistema obrazovanja, juna 2004. Tokom sastanka oni su iskazali potrebu i spremnost da zajedno sa strucnjacima ROKa rade na stvaranju uslova za odrzivost i dalji razvoj kljucnih inovacija koje su uvedene obrazovnom reformom 2001­2004. Ovaj vodic je ujedno i poziv nastavnicima i skolama, ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja, da u svojoj sredini isprobaju ili iniciraju inovacije na koje ih potakne citanje Vodica, ali i da sa nama razmene svoje ideje i iskustva te tako omogue nastajanje jedne bogate zbirke raznovrsnih ideja i primera dobre obrazovne prakse koja bi, bas kao i ovaj Vodic, bila dostupna svima. Kome je sve namenjen a kome ne... Vodic je namenjen prvenstveno nastavnicima ali i svim drugim direktnim i indirektnim akterima obrazovanja pogledati Sliku 1 koji iz svojih razlicitih uloga, pa samim tim i uglova gledanja na obrazovanje, mogu da prepoznaju dobru obrazovnu praksu i zele da daju svoj doprinos unapreenju skola i razvoju obrazovanja u Srbiji. Slika 1 strucnim sluzbama nastavnicima direktorima rukovodiocima skolskim odborima ucenicima i ackom parlamentu studentima prosvetne struke KOME JE NAMENJEN VODIC? Slika 2 da pojasni, objasni da inspirise, podstakne, da ideju... Vodic moze da posluzi kao instrument procene i samo-procene na osnovu koga e se utvrdti kvalitet pojedinih aspekta obrazovnog procesa i zivota skole, kao i kvalitet rada nekog pojedinca, aktiva, sluzbe i skole u celini. Vodic moze da posluzi i kao izvor i inspirator ideja za poboljsanje obrazovne prakse, tako sto e omoguiti jasnije sagledavanje nekog problema i podstai na kreativnost u trazenju resenja. Vodic moze da olaksa razlicitim akterima preuzimanje svog dela odgovornosti za zivot i razvoj neke skole, tako sto e im biti putokaz za aktivno ukljucivanje u kreiranje i realizaciju pojedinih obrazovnih procesa i ukazati na neophodnost meusobne podrske i saradnje za ostvarenje zajednickih obrazovnih ciljeva. Jedan delokrug rada skole moze se razbiti na vise tema pr. Pod kriterijumima kvaliteta podrazumevamo pedagoski relevantne aspekte rada skola u datoj pod oblasti koji ukazuju na neka vazna svojstva, dimenzije ili karakteristike a uslova u kojima se realizuje obrazovanje materijalni, tehnicki, prostorni, kvalitet nastavnih sredstava itd. U treem delu svakog poglavlja ponuena je pocetna mala zbirka ideja za unapreenje obrazovne prakse, u kojoj se mogu nai opisi nekoliko celovitih primera dobre prakse iz nasih skola ili predlozi postupaka koji mogu biti isprobani u praksi. Ve prvim iscitavanjem vodica svaki ucesnik u obrazovanju moi e za sebe da proceni kvalitet njegove obrazovne prakse i sagleda u kojoj meri ona ispunjava a u kojoj ne predlozene kriterijume i indikatore. Istovremeno radoznali citalac e se spontano pitati sta sve moze preduzeti da bi podigao kvalitet svog ucesa ili podstaknuo druge da poboljsaju obrazovnu praksu za ciji ishod je licno zainteresovan. Za ocekivati je da na kraju citalac bude suocen sa pregrstom smernica i ideja za delovanje koji e onda prvo malo da razgrne a potom da izabere bar jednu ali vrednu ideju i na njoj da istraje. Istina je da ne postoji jedan i najbolji put do promene. No, pouceni nasim dosadasnjim iskustvom, uvereni smo da je na taj daleki put vredno krenuti sto pre. Zato vas pozivamo da pazljivo odaberete nacin koji vama najvise odgovara i pridruzite nam se. Putovanje ka Kvalitetnom obrazovanju za sve mozete otpoceti: · sami ­ na primer tako sto ete isprobati jednu ideju do koje ste dosli citanjem ovog vodica, ili sto cete sistematski preispitati vasu obrazovnu praksu i predloziti nacine za njeno poboljsanje i sl. Horizontalna mreza saradnje ­ kopca koja nedostaje · · · 12... Roditelji mogu dobiti skolu u kojoj su oni dobrodosli i u koju deca rado idu, nastavnike za saradnike u vaspitavanju dece, sigurnost u svoje roditeljstvo i vee poverenje u skolu. Ministarstvo prosvete moze dobiti instrument za objektivnu i participativnu procenu kvaliteta skola, aktivne i zainteresovane aktere obrazovnog sistema, nove inicijative i prakticne ideje za unapreenje obrazovanja. Lokalna samouprava moze dobiti skolu kao ravnopravnog partnera koji je spreman da inicira i zajedno sa njom realizuje projekte za unapreenje zivota lokalne zajednice i vee poverenje i simpatije lokalne javnosti. NVO-i mogu dobiti skolu kao partnera u ostvarenju zajednickih projekata, poverenje i uvazavanje u okruzenju. Mediji mogu dobiti potpunije rezumevanje i kvalitetnije praenje obrazovanja, ideje i podrsku za pokretanje novih a atraktivnih programa i javnih inicijativa u obrazovanju. A svi mi zajedno mozemo dobiti vee meusobno razumevanje, intenzivniju saradnju i uzajamnu podrsku te otvaranje novih, dosada nesluenih, mogunosti i puteva ka kvalitetnim skolama i daljem razvoju obrazovanja u Srbiji. To je nekakav izazov onog sto je ispred nas, kao kada te zacikaju da nesto nees uspeti, a ti probas pa uspes. Miroslav Anti, Hodajui na rukama 13 I poglavlje Autorski tim Slobodanka Bozovi Tatjana Velimirovi-Paraca Dejan Boskovi Jelena Dimitrijevi Ivan Fink Edita Sakali Skolski program Posebni doprinosi Lokalni timovi iz Nisa, Sombora Kragujevca, Zajecara I Zrenjanina UVOD Deo Vodica koji se bavi skolskim programom predstavlja veoma siroku oblast koja obuhvata gotovo sve aspekte rada u skoli, sve aktere skolskog zivota, sve faze mnogobrojnih procesa koji se simultano odvijaju u skoli tokom jednog ciklusa ­ ili jedne skolske godine. Cinjenica je da danas postoje programska ogranicenja u kojima su nastavnici u velikoj meri samo realizatori zadatog bez puno mogunosti da sami kreiraju program. Ali je takoe cinjenica da nastavnici nalaze razne nacine da postignu pravi ucinak sa ucenicima, da ucine nastavu zanimljivom i razviju potrebe kod ucenika za daljim skolovanjem i sticanjem znanja. U ovom delu Vodica pokusali smo da odgovorimo na pitanje kako im to polazi za rukom kada je u pitanju izvoenje nastave. Naime, kriterijumi i primeri dobre prakse, koji su ponueni u drugom delu ovog poglavlja, nastali su promisljanjem i razmenom iskustava vise od 35 prakticara o tome sta opazamo kao kvalitet u nastavi, a imajui na umu zakonske, materijalne i programske uslove u kojima radimo. Obrazovanje usmereno na ishode Glavnu novinu u reformi obrazovanja 2001-2004. Uvoenjem skolskog programa se: · podstice decentralizacija programa i njegovo primeravanje lokalnim zahtevima i potrebama, · osigurava usmerenost na decu i njihovo ucenje, · obezbeuje transferna vrednost i trajnost stecenih znanja, vestina i vrednosti. Preuzimanje te nove, daleko aktivnije i kreativnije, uloge trazilo je od nastavnika i drugih skolskih aktera nove kompetencije i dodatno angazovanje, sto su razliciti nastavnici u razlicitoj meri uspevali da postignu. Otud je identifikovanje i sirenje dobre prakse u planiranju i izvoenju nastave od kljucnog znacaja u ovoj oblasti. Ono moze u znacajnoj meri olaksati nastavnicima obavljanje svoje prave uloge, te uticati na mnogo sire prihvatanje ovakvog pristupa obrazovanju u budunosti. Planiranje i izvoenje nastave U modernoj literaturi o nastavi najcese se kao glavni zadatak nastavnika pominje «stvaranje mnostva bogatih prilika za ucenje», umesto za «realizacije programa». Kako se onda mogu stvoriti takve prilike? Najkrae receno, ucenje se desava u detetu i oko deteta, a ne u udzbeniku, recima nastavnika, ili u programu bilo kog predmeta. Takvo ucenje mora da bude konstrukcija svakog deteta ponaosob graenje novog na njemu i ponekad samo njemu poznatim iskustvima i na nacin na koji se na njegovom uzrastu moze graditi znanje i razumevanje. Ucenje mora da se odigrava tokom nastave u okviru skole, a ne posle nje tj. Ucenje mora biti veoma smisleno sa stanovista deteta inace se ono nee do kraja upustiti u tu avanturu , mora biti takvo da stvara strukturu pojmova i mrezu znanja inace nee dugo trajati i mora biti takvo da isprobava vrednost onog sto se uci u stvarnim situacijama inace se vrlo verovatno nee koristiti, niti e se prepoznati prilike u kojima bi se moglo koristiti nesto od toga sto se naucilo. Da bi najvazniji uslovi ucenja bili zadovoljeni, i da bi nastavnici imali mogunost da stvaraju prilike za ucenje, mnogo je bolje kurikulum odrediti sa mrezom dobro definisanih ciljeva nastave i ocekivanih ishoda ucenja dakle sta tacno i sta sve zelimo da deca steknu kao rezultat nastave, koje vestine, umenja, znanja, shavatanja i vrednosti , a ne sa uniformnim programskim sadrzajima dakle ne sa tim sta im se sve treba izloziti u toku nastave. Tek tako nastavnik moze stvarno da bira, prilagoava, stvara, istrazuje, koristi razlicite puteve i nacine da ucini ucenje svakog deteta moguim, i da izabere one sadrzaje i metode rada kroz koje u datoj situaciji najbolje moze postii postavljene ishode kod dece. Takoe, to znai da se ciljevi obrazovanja nikad ne gube iz vida, da su prisutni u svakodnevnoj nastavi, a povezanost izmedju zeljenih ishoda i sadrzaja nastave se iz dana u dan proverava i preispituje 1. Prilikom analize prikupljenih primera iz prakse izdvojila su se i dva osnovna principa na kojima se zasniva dobra praksa u nasim skolama: 1. Upravo je to prostor u kome se prepoznaje dobra praksa. Svi primeri koje smo dobili ukazuju na trazenje i nalazenje mogunosti da se u nastavu uvedu novi sadrzaji, metode, tehnike rada, interesantne veze meu razlicitim predmetima, koristi iskustvo ucenika i sl. Razvoj meusobnog uvazavanja, poverenja i saradnje Meusobno uvazavanje, poverenje i saradnja je baza na kojoj se zasniva rad u skoli i dobra praksa. To podrazumeva jasno i precizno definisanje pravila ponasanja. U kreiranju pravila ucestvuju i ucenici, postoji mogunost da se pravila menjaju i razvijaju, a dogovorena pravila jednako postuju svi akteri u skoli. Ovo mozda nije lako ostvarivo, ali je fer i jedini nacin da se izbegne nametanje bilo cega sto neizbezno vodi u nedisciplinu. Kako do dobre prakse u izvoenju nastave Vodic moze da posluzi kao instrument procene na osnovu koga je mogue utvrditi kvalitet pojedinca, aktiva, skole, te doprinosi osiguranju kvaliteta. Ne bi trebalo da zastrasi nikoga jer nije njegov cilj da ukaze na propuste, ve na dostizne, korisne, efikasne aspekte rada. Osim toga, dobra praksa sigurno ne znaci ispunjavanje citave liste kriterijuma. Dobra praksa znaci imati zadovoljstva u radu, imati postignua i poverenje ucenika, uvazavanje kolega i saradnju roditelja. Namenjen je i spoljasnjim akterima nastavnog procesa. Upuuje ih kako da prepoznaju dobru praksu, informise ih o nastavnom procesu, omoguava da aktivno i ravnopravno ucestvuju u njegovom kreiranju i realizaciji, a to znaci da preuzmu i deo odgovornosti za zivot skole. Nadamo se da e zadovoljstvo otkrivanja sopstvene prakse i iskustva kroz ponuene kriterijume, indikatore i primere podstai zelju da ih dalje zajedno dopunimo, prosirimo i razvijemo. Tako emo definisati okosnicu nase savremene prakse. To je prava investicija u razvoj skole, ucenika i nasu profesionalnu budunost. Hoemo li stii do onoga sto smo postavili? Deo resenja je u rukama svih zainteresovanih. Predlozena lista kriterijuma i indikatora sadrzi osam opstih kriterijuma dobre prakse i sigurno nije konacna. Ona ne podrazumeva sve kriterijume i indikatore dobre prakse u naucnom smislu , ve samo one koji su neophodni da bi rad bio u nekoj meri izuzetan. Ponueni kriterijumi oslikavaju sta je ovog trenutka u fokusu paznje nastavnika i gde su polja njegovog stvaralackog delovanja. Kriterijumi i indikatori dobre prakse trebalo bi da olaksaju planiranje i praenje nastavnog procesa. Primeri dobre prakse navedeni u tabeli ukazuju da je nastavnik posebnu paznju posvetio kriterijumu uz koji se primer nalazi. To ne znaci da ostale kriterijume nije zadovoljio. U mini zbirci primera dobre prakse, datoj na kraju ovog poglavlja, ponuene su skice nekih nastavnih jedinica s namerom da podstaknu vase stvaralastvo a ne da uce nekoga ko ve dobro obavlja svoj posao i ukazu na neke mogunosti i puteve dolaska do resenja. Najteze je maksimalno zadovoljiti sve kriterijume, ali to i nije cilj. Nadamo se da e ponueni primeri biti dovoljno inspirativni i da e vas podstai na razmenu ideja sa vasim kolegama i koleginicama. PRILAGOENOST NASTAVE UCENICIMA o PRIMER za prilagoenost nastave ucenicima: Srpski jezik: Stilske vezbe Na pocetku casa nastavnik isprica ucenicima pricu sa eskurzije. U toj prici ucenik je poneo fotoaparat. U gradu koji su obilazili napravio je seriju fotografija lokalnih znamenitosti. Nakon povratka poslao je te fotografije u naucno-popularni casopis i na konkursu osvojio prvo mesto i lepe nagrade. Nastavnik je bio ponosan na svog aka. Ucenicima je dat zadatak da iz drugog ugla ispricaju ovu pricu. Radili su u grupama; 1. KORELACIJA U NASTAVI Koliko se data tema i ishodi poklapaju sa drugim oblastima zastupljenim u skoli. Operativni planovi razlicitih aktiva u predmetnoj nastavi su usaglaseni Ucenici uocavaju i primenjuju znanja iz jednog predmeta u drugom Postoji stalna i neformalna razmena informacija izmeu nastavnika o o PRIMER za korelaciju u nastavi: Srpski jezik i biologija: Sinonimi i homonimi Organizuje se takmicenje u odeljenju sa zadatkom da se iz oblasti biologije pronae sto vise sinonima i homonima. Na primer, homonim je cista- kao zastitni omotac kod protozoa i kao anomalija u ljudskom telu ili iris- cvet i obojeni deo oka. Sinonim za morsku sasu je morska vlasulja, a za skeletni misi je poprecnoprugasti misi. Pobedilo je ono dete ili grupa koja je dala najvise primera za sinonime i homonime. Podela uloga ­ ucenici koji sede u istoj klupi dobijaju uloge Karijusa i Baktusa. Uvezbavanje uloga u parovima. Izrada maski na casu likovnog. Dramatizacija ­ parovi nastupaju jedan za drugim. Na kraju casa Karijusa i Baktrusa ucitelj odreuje da budu higijenicari koji e da vode tabelu Nege zuba i da svakodnevno vode evidenciju o higijeni zuba u odeljenju. Tabela je na istaknutom mestu u ucionici. MOTIVISANOST I AKTIVNOST UCENIKA Da li i u kojoj meri je postignuta povezanost nastave sa onim sto je predmet interesovanja ucenika i koliko doprinosi razvoju interesovanja ucenika za dalje angazovanje u vannastavnim aktivnostima. PRIMER za motivisanost i angazovanost ucenika: Srpski jezik: Osmisljavanje i komponovanje recenica upotrebom reci isecenih iz novina Deca od kue donose razne novine, seku krupnije odstampane reci. Kada se skupi dovoljno reci dele se u grupe i smisljaju i sastavljaju smislene recenice. Razgovor o tacnosti recenica. U kojoj meri nastava doprinosi sposobnosti ucenika da procenjuje zasnovanost svojih i tuih uverenja, da prihvati drugacije misljenje ako je dobro argumentovano i promeni svoje ako za to postoje dovoljni razlozi. U kojoj meri nastava osposobljava ucenika za primenu racionalnih metoda u istrazivanju i objasnjavanju sveta i za samostalni istrazivacki rad. Da li i u kojoj meri nastava doprinosti razvijanju maste, imaginacije i kreativnosti. PRIMENLJIVOST STECENIH ZNANJA Da li i u kojoj meri nastava razvija sposobnost ucenika da to sto je naucio primeni u kasnijem skolovanju, eventualnoj profesiji ili svakodnevnom zivotu. Ucenik povezuje gradivo iz prethodnih razreda i drugih nastavnih oblasti Od ucenika se trazi pronalazenje prakticnih primera iz svakodnevnog zivota Aktivnosti na casu predstavljaju vezbanje primene stecenih znanja Ucenik primenjuje stecena znanja u novim situacijama o o o PRIMER za primenjivost stecenih znanja: Matematika: Sabiranje i oduzimanje Pravljenje papirnih novcanica na casu likovnog u apoenima koji odgovaraju stvarnim novcanim jedinicama kod nas, uz pokusaj podrazavanja boje i oblika metalne kovanice imitiraju se pomou kartona. Igra uloga prodavac-kupac na casu matematike. Organizuje se u grupama u kojima se smenjuje prodavac. Pri tome se kupuje i prodaje raznovrsna hrana, pa deca obnavljaju znanja o vou i povru, a uce se i komunikaciji. UCENJE UCENJA Koliko se u nastavi bez obzira na sadrzaje i tematiku primenjuju razlicite tehnike ucenja koje omoguuju uceniku da lakse savlada gradivo. Ovaj zadatak su mogli da rade samostalno ili u manjim grupama. Na sledeem casu su price procitane i analizirane-sta je u njima mogue, a sta ne sa aspekta fizike i hemije. Ucenici su davali misljenje koja je prica dobra, zanimljiva, ali i naucno-opravdana. Takoe su pricali i o tome koje su dileme i probleme imali u toku pisanja price, odnosno o cemu su pricali u grupi dok su sastavljali rad. Na casu likovne kulture ucenici su pravili ilustracije svojih prica. Nastavnik srpskog jezika je pregledao zadatke i proverio pismenost. Na skolskom panou istaknuti su radovi: Ilustrovane price. NEGOVANJE ETICKIH I ESTETSKIH VREDNOSTI Koliko su u nastavi zastupljene drustveno prihvatljive vrednosti i u kojoj meri se one potenciraju i razvijaju kod ucenika. Svako dete izvuce jednu ceduljicu. Treba da se seti situacije iz svog zivota kada je tu vrlinu pokazalo i da opise kako, kojim postupkom. Ako ne moze da se seti pomaze ucitelj imajui u vidu neku od stvarnih skolskih situacija iz zajednickog iskustva sa svakim pojedinim ucenikom nema izmisljanja i podsea ga. Svaki ucenik isprica svoje iskustvo drugima. Pri tome koriste enciklopedije, slike, tekst sa Interneta i uopste sav materijal koji su doneli na cas. Podrazumeva se da im je prethodnog casa receno da taj materijal donesu. Na kraju svaka grupa izvestava, dok ostale grupe imaju pravo da diskutuju, odnosno pronalaze argumente za i protiv postavljene teorije. Ocenili su jedni druge unutar grupa i meu grupama imajui u vidu proces rada i krajnji produkt. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 1. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 2. Pri tome se naglasava viseznacnost pojedinih reci. More moze biti velika vodena povrsina, ali moze znaciti i more ljudi kolicinu. Predlazemo vrednovanje: 5 grafik 3. Potrebna mu je nasa pomoc. Uci nas jezik, ali tesko savlauje padeze. Primer 5 IZRADA RAZREDNOG KALENDARA SA ZNACAJNIM DOGAAJIMA ZA ODELJENJE ROENDANI, POSETE, GODISNJA DOBA Ucitelj uvodi ucenike u pravljenje kaledndara razgovorom o godisnjim dobima, sta se radi u koje doba, koji je redosled godisnjih doba, kada okvirno pocinju.... Poziva ucenike da kazu kada je kome rodjendan. Svaki ucenik izlazi i uz pomo nastavnika odredjuje na liniji otprilike kada mu je rodjendan, u koje godisnje doba i sl. Na isti nacin ucenici i ucitelj odredjuju i pokusavaju da na vremenskoj vsrti odrede druge znacajne datume: Izlet, rekreativnu nastavu, priredbe, proslave... S obzirom da je na vremenskoj crti nemogue uneti pregledno sve datume, deca uocavaju potrebu za preglednijim kalendarom ­ sa izdvojenim mesecima i nedeljama. Na casu likovnog ucenici uz pomo nastavnika prave vremenski kalendar. Znacajne datume ucenici predstavljaju crtezima putovanje vozom, rodjendane mecim specificnim za pojedinca, i sl Primer 6 VODJENJE PORTFOLIJA Ucenici sami prate napredovanje, povratne informacije na relacijama ucenik-nastavnik-roditelj. Upoznavanje deteta u celini, misljenje deteta o nastavnim sadrzajima sta im se iz gradiva dopada, sta ne. Ucenje ucenja, odgovornost za vlastito ucenje. Za nastavnika stalno osmisljavanje nastavne prakse, praenje i kriticki odnos prema sopstvenom radu, nastavnik organizator procesa ucenja. Ideje za stvaranje programa zasnovanog na potrebama i interesovanjima ucenika jasno uoceni delovi programa koje ucenici rado usvajaju , sticanje zivotnih vestina, funkcionalna pismenost, savremenija nastava, individualizacija nastave i postovanje osobenosti licnosti ucenika, intimnost portfolio licna svojina , postovanje razlicitosti Primer 7 ISTORIJA: IZRADA STRIPA Deci se zada jedan istorijski dogaaj koji oni treba da predstave stripom. Druga varijanta: deci se da ve gotov strip, a oni treba u oblacie da unose tekst o tome. Najavljeno je da e se naporedo sa promenama nastavnih planova i programa otvarati mogunost izrade paralelnih udzbenika i za ostale razrede osnovnih i srednjih skola. Tako e se postepeno poveavati ne samo broj udzbenika izmeu kojih se moze birati nego i broj nastavnika koji mogu da biraju. Sloboda izbora udzbenika od strane nastavnika koji e ga koristiti u nastavi jedna je od tekovina za koju su se izborile same skole, odnosno ucitelji. Ucitelji su smatrali da pravo izbora udzbenika treba da bude neotuivo pravo i odgovornost samog nastavnika koji e ga koristiti. Tako je odredba da se nastavnici opredeljuju za udzbenike postala sastavni deo Strucnog uputstva Ministarstva prosvete i sporta. Zasto o izboru udzbenika... Strucno uputstvo za izbor udzbenika dalo je i osnovne obrise procedure izbora na institucionalnom nivou, ostavljajui prostora za «razne», manje ili vise dobre, prakse. Ono je, meutim, moglo biti od male pomoi pojedinacnim nastavnicima pri individualnom izboru, jer im je samo pausalno nudilo elemente o kojima treba voditi racuna pri izboru: kvalitet, usklaenost sa programom po kome e se nastava realizovati i cena udzbenika. Tako su se u periodu jun - septembar 2004. O tome se razmatralo u krugovima malog broja eksperata i nastavnika koji su bili ukljuceni u izradu standarda kvaliteta udzbenika ili u rad komisija koje su pregledale udzbenike. Nastavnici koji su se nasli u situaciji izbora bili su zato prinueni da slede neke svoje intuitivne kriterijume kvaliteta, ostajui pri tom u dilemi da li prave dobar izbor 2. Izbor udzbenika Zato se sam proces izbora udzbenika pokazao kao najsvrsishodnija tema za obradu u ovom delu Vodica i to kroz identifikovanje: 1. Takoe, otvorena je mogunost da se isprobaju razliciti udzbenici, jer samo upotreba u nastavi moze da pokaze sve njihove dobre i lose strane. Tako se ispostavilo da strogo uzevsi nijedan od odobrenih udzbenika nije u potpunosti pratio programe, te ni drugi vazan element koji je Strucno uputstvo apostrofiralo nije mogao da bude oslonac nastavnicima pri izboru. Kako do dobre prakse u izboru udzbenika Iako je pitanje izbora udzbenika ovde razmatrano pre svega sa stanovista iskustava nastavnika razredne nastave pri izboru osnovnih udzbenika, smatramo da veina ponuenih kriterijuma i primera dobre prakse mogu biti od koristi i nastavnicima u predmetnoj nastavi. Praksa je da se u mnogim sredinama nastavnici stranih jezika slobodno opredeljuju za osnovne udzbenike po kojima e raditi. Sa druge strane, nastavnici ostalih predmeta godinama unazad se, na osnovu razlicitih parametara, opredeljuju izmeu raznovrsnih radnih sveski, zbirki zadataka i slicnih neophodnih nastavnih sredstava i materijala. Izgleda da je preutno prihvaeno da ova sredstva ne moraju prolaziti proceduru odobravanja Ministarstva, sto predmetne nastavnike stavlja u jos delikatniju situaciju kada je izbor u pitanju. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, a jednim manjim iz prakse strucnjaka i prakticara koji su ucestovali u ocenjivanju udzbenika. Takoe, to ne znaci da svi oni moraju biti uzeti u obzir pri opredeljivanju za udzbenik po kome e se raditi. I pored toga nastavnik koji bira mora biti opremljen odreenim znanjima da bi mogao da se opredeli za udzbenik koji e najbolje da odgovori njegovim implicitnim stavovima o obrazovanju, o nastavi i ucenju, njegovim afinitetima i individualnom nacinu rada. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, uz opisana iskustva nastavnika iz dve skole, ponuene su i dve procedure u vezi sa izborom udzbenika, od kojih se prva procedura odnosi na usaglasavanje aktiva nastavnika oko kriterijuma za izbor udzbenika, a druga predstavlja jednu mogui sekvencu koraka kroz koje skole prolaze pri izboru udzbenika. S obzirom da se radi o oblasti u kojoj se sa praksom tek zapocelo i s obzirom da se ta praksa 2004. Nadamo se da e vam ovaj Vodic olaksati da razresite postojee dileme i prevaziete probleme koje sloboda izbora udzbenika, kao i svaka druga sloboda izbora, neminovno donosi. Oni su podeljeni u dve grupe 1. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udzbenika na nivou skole 2. Kriterijumi i indikatori dobre prakse izbora udzbenika na nivou pojedinacnog nastavnika - kao pomo nastavniku u situaciji izbora i u odsustvu usvojenih standarda kvaliteta i drugih vidova podrske. Nastavnici znaju izmeu kojih udzbenika mogu vrsiti izbor Primer 1. Lista odobrenih udzbenika stize u skolu preko nadlezne Skolske uprave, sredstava informisanja, strucnih drustava i stavlja se na uvid svim relevantnim akterima ­ nastavnicima koji treba da se opredeljuju, direktoru... Ako iz bilo kog razloga lista kasni skola aktivno trazi informacije od Skolske uprave. Nastavnici imaju mogunost da razgledaju udzbenike izmeu kojih treba da se opredeljuju. Uvid obezbeuje Skolska uprava, odgovarajue strucno drustvo ili sama skola. Skola sama inicirala akciju ako su inicijative svih drugih aktera izostale. Poznato je kada, u kojim terminima i po kojoj proceduri treba vrsiti izbor udzbenika. Opis procedure duzno je da dostavi Ministarstvo u vidu strucnog uputstva do regulisanja nekim trajnijim aktom. Infomisanost o ponudi udzbenika 1. Nastavnici imaju dobar uvid u sadrzaje ponuenih udzbenika 2. Informisanost o proceduri izbora 2. Nastavnicima je poznata generalna procedura izbora propisana od strane MPSa 3. Razvijenost interne procedure izbora 3. U sve ove dogovore vazno je da aktivno bude ukljucen i direktor skole. Postoji interna lista kriterijuma za izbor koju pravi aktiv. Direktor skole je upoznat sa ovom listom. Postoji konsenzus oko toga kako e se resavati problem neusaglasenosti, posebno pod kojim uslovima i kako pojedinacni nastavnik moze da bira udzbenik koji nee koristiti i drugi nastavnici. Deo interne skolske procedure moze biti i obaveza nastavnika da posle godinu dana upotrebe novog udzbenika podnesu izvestaj o tome kako se udzbenik pokazao u praksi. Svi ovi izvestaji mogu da predstavljaju dragocenu skolsku baza podataka o korisenim udzbenicima koja e uticati i na redefinisanje interne liste kriterijuma i na efikasniji izbor u narednoj godini. Deo interne procedure moze biti i prikupljanje misljenja roditelja ucenika o udzbenicima na kraju skolske godine posebno kada je rec o udzbenicima u razrednoj nastavi. Izvrsena je podela zaduzenja u okviru aktiva radi realizacije interne procedure 3. Odreuju se nastavnici koji e voditi racuna o: prikupljanju svih releventnih informacija o proceduri, ponudi, iskustvima koje sa udzbenicima ve imaju kolege koje su radile prema njima i sl. Ukoliko su udzbenici izmeu kojih se bira dostupni skoli u okviru aktiva mogu se zaduziti nastavnici koji e udzbenike detaljnije analizirati i izvestiti ostale. Kako Skolski odbor treba da potvrdi odluku aktiva dobro je da unapred bude upoznat sa internom-skolskom procedurom izbora udzbenika 3. Na roditeljskom sastanku, krajem skolske godine ili pocetkom sledee, roditelji dobijaju detaljnu informaciju o proceduri izbora i o udzbenicima koje e koristiti njihova deca. Na osnovu dogovorene interne procedure izbora i strucnih konsultacija u koje su ukljuceni svi nastavnici koji biraju aktiv donosi odluku o tome koji e se udzbenici koristiti u nastavi naredne skolske godine. Aktiv moze doneti odluku: a. Da svi nastavnici jednog aktiva za iste predmete koriste iste udzbenike s tim sto se za razlicite predmete mogu birati udzbenici razlicitih izdavaca b. Aktiv potvruje odluku o korisenju udzbenika i kada je rec o odluci pojedinacnog nastavnika koja se razlikuje od veinskog misljenja aktiva ukoliko je strucno i argumentovano obrazlozena. Ovakva odluka smatra se opravdanom, s obzirom da konzervativni aktivi mogu ponekad onemoguiti inovativne nastavnike da eksperimentisu sa novim i drugacijim udzbenicima. Svi zainteresovani akteri su upoznati sa internom procedurom 4. Autonomnost nastavnika u izboru 4. Aktiv nastavnika samostalno, bez pritisaka sa strane, donosi odluku o udzbenicima koji e se koristiti 4. Svaki nastavnik u okviru aktiva ima profesionalnu autonomiju pri izboru 30 2. Izbor udzbenika na nivou nastavnika Razmatra se sa stanovista 2 kategorije: kriterijuma kvaliteta samog udzbenika Osnovni element o kome nastavnik vodi racuna pri izboru jeste kvalitet udzbenika. Ovde nije rec o kriterijumima dobre prakse nastavnika, ve o kriterijumima i indikatorima kvaliteta udzbenika. Usklaenost sa programom predvienim sadrzajima 1. Usklaenost sa obrazovnim ciljevima i ishodima Primer 1. Teme i nastavne jedinice programa i udzbenika se uglavnom poklapaju 1. U sadrzajima su prezentovane tacne cinjenice tacne godine istorijskih dogaaja; tacne matematicke i druge formule , tacna i najnovija naucna objasnjenja i sl. Termini specificni za naucnu disciplinu atom, elija, tkivo... Optimalno izabrani sadrzaji, postupno i prilagoeno izlaganje sadrzaja 1. Koliko je udzbenik u funkciji ovladavanja znanjima i umenjima predvienim za razredni nivo 2. Nudi tacna i aktuelna znanja 2. Koliko je udzbenik valjan sa stanovista osnovne naucne discipline 2. Izabrani sadrzaji i uzorci znanja dobro reprezentuju disciplinu 2. Koliko udzbenik omoguava povezivanje znanja Indikator 3. Omoguava horizontalno povezivanje 3. Omoguava vertikalno povezivanje Primer 3. Sadrzaji izlozeni tako da omoguavaju povezivanje gradiva srodnih predmeta 3. Sadrzaji izlozeni tako da omoguavaju povezivanje sa gradivom prethodnih i narednih razreda na pr. Sadrzaji tako izlozeni da ukazuju na moguu upotrebu znanja ­ bilo u svakodnevnom zivotu upotreba znanja o razlomcima, merenju; razni vidovi funkcionalne upotrebe jezika: kako se pise pismo, a kako molba; izrada plana akcije , bilo u ovladavanju novim, slozenijim znanjima 4. Pregledom sadrzaja stranicnog, tematskog, indeksnog uocavaju se osnovni principi organizacije gradiva, kao i teme koje cine okosnicu udzbenika 4. Naslovima, podnaslovima i na druge graficke nacine boja, vrsta i velicina slova, ikonicki simboli jasno su oznacene osnovne organizacione celine udzbenika. Jasno oznaceni delovi svake pojedinacne lekcije na pr. Signalizirano sta je vise a sta manje bitno bojom, drugacijom vrstom slova, ikonickim simbolom... Zahvaljujui postojanju dosledne graficke signalizacije, rezimea i raznih vrsta sadrzaja tematskog, indeksnog udzbenik se lako moze pregledati i u njemu lako nai zeljena informacija. Recnik udzbenika odgovara aktivnom i pasivnom recniku deteta odreenog uzrasta. Za nove i ucenicima nepoznate reci i termine objasnjenja se daju na marginama ili u posebnom delu na kraju nastavne jedinice, tematske celine ili na kraju knjige. Omoguava sticanje primenljivih znanja 4. U kojoj meri struktuiranost udzbenika podrzava ucenje 4. Adekvatna, funkcionalna organizacija lekcije 4. Koliko je udzbenik prilagoen uceniku 5. Pisan jasnim i ucenicima razumljivim jezikom 32 Kriterijum Indikator 5. Sadrzaji se jednim delom naslanjaju na spontana znanja ucenika a drugim vuku razvoj napred Primer 5. U nacinu izlaganja sadrzaja polazi se od onog sto ucenici znaju iz vanskolskog i skolskog iskustva, pa se ta znanja dalje usloznjavaju, produbljuju i sistematizuju. Postoji postupnost u nacinu izlaganja gradiva. Nacin obrade sadrzaja i zahtevi nisu prelaki zadrzavanje na iskustvenom ne vuce razvoj napred , ali ni preteski nerazumljivi zahtevi, pojava da se nepoznat pojam objasnjava pojmom koji jos nije obraivan i sl. Za ucenike koji sporije napreduju od prosecnih udzbenik ili prirucnik za nastavnika uz udzbenik nudi dodatne zadatke sa nizim nivoom zahteva ili predloge za specificne, diferencirane metode i tehnike rada sa ovim ucenicima. Pitanja, nalozi i zadaci su jasno formulisani, nedvosmisleni, jasno je sta se od ucenika trazi, sa svim potrebnim elementima da bi se doslo do resenja 6. Pitanja, zadaci i nalozi podsticu ucenika da koristi raznovrsne tehnike ­citanja, zapamivanja, konkretnog izvodjenja, samostalnog prikupljanja i procenjivanja informacija iz razlicitih izvora, modelovanja, planiranja i izvodjenja malih projekata i ogleda... Tezina zahteva prilagoena uzrastu 5. Osetljivost za emocionalno-socijalne potrebe uzrasta 5. Osetljivost za ucenike koji u ucenju napreduju razlicitim tempom 6. Pitanja, zadaci i nalozi aktiviraju ucenika na smislen nacin 6. Koliko udzbenik aktivira ucenika 6. U udzbeniku su podrzane razlicite tehnike ucenja 6. Isti sadrzaji prorauju se na razlicite nacine 33 Kriterijum Indikator 6. Dovoljno prostora za rad u samom udzbeniku Primer 6. U udzbeniku, zavisno od prirode predmeta i uzrasta ucenika, treba da postoji optimalan odnos izmeu teksta i prostora koji je predvien za rad ucenika. Prostor za rad treba da bude dovoljno veliki da ucenik moze da odgovori na zahteve. Postojanje naloga, pitanja i zadataka koji podsticu ucenika da izrazi svoj stav otvorena pitanja tipa sta mislis, zasto tako mislis, obrazlozi svoje misljenje... Postojanje naloga, pitanja i zadataka na koje ne postoji jednoznacni odgovor, niti samo jedno resenje ili gde se do resenja moze doi razlicitim putevima. Postojanje raznovrsnih, zanimljivih i neobicnih zadataka 7. Postojanje tekstova koji obraivane sadrzaje povezuju sa onim sto je za ucenike relevantno 7. Na mlaim uzrastima postojanje dobrih ilustracija kao znacajnog motivacionog sredstva. Dobro graficki organizovan i pregledan udzbenik, onaj u kome se lako pronalaze informacije, a koji je i uzrasno prilagoen, osamostaljuje ucenika i pruza mu oseanje postignua. Takav udzbenik ucenik e pregledati i listati i kada za tim nema neposredne potrebe. Postojanje pitanja sa odgovorima, tacnih resenja sa komentarima o tipovima gresaka i znacenju gresaka, skale za samoocenjivanje... U skladu je sa velicinom slova i gustinom teksta na stranici 8. Dozvoljava pisanje, brisanje i podvlacenje bez osteenja 8. Stranice se ne rasipaju pri listanju 6. Podstice ucenika na kriticko razmisljanje 6. Podstice ucenika na stvaralacko misljenje 7. Razlicitim motivacionim sredstvima motivise ucenika za ucenje 7. Koliko udzbenik motivise ucenika 7. Moze se koristiti i bez pomoi odraslog 7. U pojedinim delovima daje uceniku povratne informacije o procesu napredovanja 8. Koliko kvalitet same knjige i elementi dizajna podrzavaju ucenje i upotrebu 8. Odgovarajui kvalitet papira i poveza 34 Kriterijum Indikator 8. Odgovarajua velicina slova 8. Jasne slike, fotografije, ilustracije 8. Funkcionalnost ilustracija Primer 8. Omoguava preglednost i odgovara uzrastu ucenika 8. Slike i ilustracije su jasne; nema zamrljanih i necitljivih slika 8. Veina ilustracija je u funkciji teksta slikovno predstavljeno ono sto se recima opisuje: delovi biljke, graa tkiva 9. Tekstovi i slike su nediskriminativni u pogledu pola, vere, nacije i bilo koje druge razlike koja moze postojati meu ljudima 9. U zavisnosti od prirode predmeta sadrzaji i nacin njihovog izlaganja omoguavaju izgradnju vrednosti kao sto su iskrenost, postenje, briga za druge, saoseanje, prijateljstvo, marljivost... U zavisnosti od prirode predmeta sadrzaji i nacin njihovog izlaganja doprinose ocuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta svih naroda 10. U zavisnosti od prirode predmeta i uzrasta osnovni udzbenik je praen radnim sveskama, zbirkama zadataka, posterima i drugim materijalima 10. Uz udzbenik postoji prirucnik za nastavnika, koji moze biti razlicito koncipiran: sa pripremama za karakteristicne nastavne jedinice, sa dodatnim primerima i vezbanjima za rad na casu, sa idejama kako da se pri obradi gradiva koriste moderne nastavne metode i sl. Koliko udzbenik reprezentuje odreeni sistem vrednosti 9. Uvazene individualne i grupne razlike 9. Uvazene opste ljudske vrednosti 9. Uvazen nacionalni i kulturni identitet 10. Kvalitet i korisnost ostalih elemenata udzbenickog kompleta 10. Postoje funkcionalni elementi kompleta namenjeni uceniku 10. Postoje elementi kompleta namenjeni nastavniku 35 Kategorija 2. CENA UDZBENIKA kao kriterijum moze na izbor uticati na tri nacina: · Nastavnik koji bira moze polaziti od pretpostavke da se zbog cuvanja standarda roditelja mora opredeljivati za najnizu ponuenu cenu. Meutim, ovakva implicitna pretpostavka moze skrenuti fokus sa glavne komponente koja treba da bude posmatrana, a to je kvalitet udzbenika. Nastavnik moze pretpostavljati da vea cena znaci i kvalitetniji udzbenik. Meutim, ovakva pretpostavka uopste ne mora biti, i najcese i nije, tacna. Nastavnik se moze truditi da bira udzbenik cija je cena na nivou ostalih. · · U prvoj godini izbora cene paralelnih udzbenika su uglavnom bile ujednacene, sto je svakako jedan od razloga da je cena u manjoj meri opazena kao element koji znacajno doprinosi izboru. Generalno, cena moze biti presudni kriterijum kada su svi ostali uslovi zadovoljeni, odnosno kad se nastavnik nalazi pred udzbenicima koji zadovoljavaju ostale uslove u pogledu kvaliteta. U ostalim slucajevima potrebno je pronai pravu meru izmeu cene i ostalih relevantnih karakteristika udzbenika ­ cena, sama za sebe nista ne govori o udzbeniku. IZDAVACKA KUA kao kriterijum manifestuje se u nekom od sledeih vidova: · Nastavnik je upoznat sa prethodnom produkcijom izdavaca i visoko je ceni. Vrsta produkcije koja mu je poznata moze biti i udzbenicka i vanudzbenicka, ali svakako u vezi sa obrazovanjem ili namenjena deci. Stav moze da bude i obrnut ­ da na osnovu prethodne produkcije nastavnik apriori odbacuje sadasnju. · U prvoj godini izbora primeri prakse pokazuju da uglavnom nije postojalo niti saznanje o kompletnoj ponudi niti uvid u nju. Same skole smatraju da poverenje u izdavacku kuu ne treba da bude kriterijum koji doprinosi izboru, odnosno da kada je kvalitet udzbenika u pitanju nikome ne treba blanko ukazati poverenje. AUTOR - kada je rec o izboru udzbenika nastavnik se moze rukovoditi: · Poznavanjem prethodnog rada autora na polju obrazovanja. · Poznavanjem prethodnog rada autora na polju stvaranja udzbenika i drugih materijala namenjenih ucenicima. · Uverenjem da samo autor odreenog profila moze napraviti udzbenik nastavnik, uvazeni strucnjak... Primeri prakse u prvoj godini izbora pokazuju da je poverenje u autora, bilo da se radi o poznatom imenu ili odreenom profilu, imalo malu specificnu tezinu. Bez obzira sto nastavnici smatraju da je najbolje da upravo nastavnici budu autori udzbenika, autoru se ne ukazuje blanko poverenje. Razliciti parametri kvaliteta udzbenika su opazeni kao mnogo znacajniji. U ovoj kategoriji samo iskustvo sa istim udzbenikom istog autora moze da predstavlja valjani kriterijum pri izboru. Cilj radionice: usaglasavanje nastavnika oko prioritetnih kriterijumima za izbor udzbenika za narednu skolsku godinu. · Radionicu vodi jedan nastavnik ili saradnik. · Za izvoenje radionice potrebno je pripremiti kartice sa kriterijumima i indikatorima: na jednoj kartici je ispisan jedan kriterijum i njegovi indikatori. Mogu se koristiti kriterijumi i indikatori iz Vodica - Nivo nastavnika kvalitet udzbenika , standardi kvaliteta kada budu usvojeni , ili neka drugacije ustrojena lista karakteristika dobrog udzbenika i drugih elemenata od znacaja za izbor. Priprema se onoliko kompleta kartica koliko ima nastavnika. Svaki nastavnik dobije komplet kartica i rea ih po vaznosti koju pridaje svakom od kriterijuma, polazei pri tome od sopstvenog iskustva i sopstvenog nacina rada. Nastavnici se podele u parove ili grupe od 3-4 ako je aktiv brojniji. Svaka grupa obrazlaze svoj redosled i izvestava o tome gde je bilo najveih individualnih razlika i kako su prevaziene. Razlike su predmet usaglasavanja u narednom koraku. Usaglasavanje na nivou aktiva: koristi se lista argumenata koji su u koraku 2 biti efikasni u postizanju usaglasavanja, pravi se redosled kriterijuma koji usvaja ceo aktiv. · Ovako interno usaglaseni kriterijumi koriste se pri izboru udzbenika. · Proces usaglasavanja kriterijuma omoguava da aktiv bez animoziteta prihvati i potvrdi i izbor pojedinacnog nastavnika koji se razlikuje od izbora koji je napravila veina ­ pojedinacni nastavnik svoj izbor moze obrazloziti valjanim strucnim argumentima. · Ova radionica moze da se ponovi svake godine, jer iskustva sa razlicitim udzbencima mogu uticati na promenu prioriteta. Akteri koji ucestvuju u dogovaranju: nastavnici koji e birati, strucni saradnici, direktor skole. Korak 2: Nastavnici svakog aktiva usaglasili su interne liste kriterijuma za izbor udzbenika. Korak 3: Na nivou svakog aktiva nastavnici su postigli konsenzus oko toga kako e se resavati problemi neusaglasenosti pri konkretnom izboru, kao i pod kojim uslovima i kako se pojedinacni nastavnik moze opredeliti za udzbenike koje nee koristiti i drugi nastavnici. Korak 4: Clanovima Skolskog odbora dostavljena je informacija o koracima interne procedure i rokovima, kao i elementarne informacije o internim listama kriterijuma. Na roditeljskim sastancima o istom su informisani roditelji ucenika. Korak 6: Nastavnik zaduzen za prikupljanje svih relevantnih informacija o tome gde e i na koji nacin nastavnici moi da razgledaju udzbenike podnosi izvestaj na sastanku aktiva. Skoli je na raspolaganju samo poludnevna prezentacija odobrenih udzbenika koja e se za sve skole organizovati na nivou opstine. Korak 7: Na aktivima se donosi odluka, koju odobrava direktor skole, da svi nastavnici koji treba da biraju prisustvuju prezentaciji udzbenika. Zbog kratkog vremena koje e imati na raspolaganju za razgledanje u okviru aktiva pojedini nastavnici ili parovi nastavnika se zaduzuju da posebno pregledaju udzbenike za pojedine predmete. Korak 8: Na sastanku aktiva, posle prezentacije, nastavnici vrse konsultacije: · pojedinacni nastavnici iznose svoja strucna misljenja o svakom udzbeniku · nastavnici koji su izvrsili temeljitiji pregled udzbenika za pojedine predmete iznose svoja zapazanja i misljenja ­ navode karakteristike udzbenika koje su uocili i stavljaju ih u odnos sa interno usvojenim kriterijumima · nastavnici izlistavaju agrumente za i protiv svakog ponuenog udzbenika · nastavnici iznose svoja pojedinacna opredeljenja za udzbenike Korak 9: Aktivi donose sledee odluke: · Aktiv nastavnika 1. · Aktiv nastavnika 2. Kako je nastavnik 38 · · · svoj izbor obrazlozio strucno i argumentovano, aktiv potvruje odluku o korisenju razlicitih udzbenika. Posle godinu dana upotrebe novih udzbenika svi nastavnici e podneti izvestaje o tome kako su se oni pokazali u praksi sta je bilo dobro i upotrebljivo, sta je predstavljalo teskou i sl. Metode i tehnike praenja upotrebe udzbenika u nastavi razvie nastavnici u saradnji sa strucnim saradnicima skole. Nastavnici koji koriste iste udzbenike za isti predmet mogu podneti zajednicki izvestaj. U okviru aktiva 2. Prikupljeni izvestaji i analize postae deo baze podataka o udzbenicima koji se koriste u skoli. Ovi podaci bie od koristi i za eksterno komuniciranje sa prosvetnim vlastima, strucnim udruzenjima, naucnim institucijama, drugim skolama i sl. U narednoj godini deo interne skolske procedure bie i prikupljanje misljenja roditelja ucenika i samih ucenika o udzbenicima. Ovi podaci prikupljae se na kraju skolske godine i takoe postati deo skolske baze o udzbenicima. Skolski odbor potvruje odluku o izboru udzbenika aktiva nastavnika 1. Korak 11: Na roditeljskom sastanku roditelji dobijaju informaciju o udzbenicima koje e koristiti njihova deca, nacinima nabavke i plaanja, kao i informaciju da e na kraju skolske godine i oni i njihova deca biti pitani za misljenje o udzbenicima koje su koristili. Primer 3 PROCEDURA IZBORA UDZBENIKA NA NIVOU SKOLE - iskustvo jedne osnovne skole iz Kragujevca Koraci: 1. Rukovodioci aktiva buduih 1. Na nivou grada organizovana je prezentacija udzbenika zainteresovanih izdavaca kojoj su prisustvovali svi ucitelji 1. Tom prilikom svi ucitelji su imali priliku da se upoznaju sa sadrzajem udzbenika. Organizovan je sastanak Strucnog vea za razvoj skolskog programa na kome je razmatrano Strucno uputstvo za izbor udzbenika i razlicite ponude izdavaca 5. Izbor udzbenika je izvrsen na nivou razreda, jedinstveno za taj razred. Odluke aktiva ucitelja potvrdio je Skolski odbor. Na roditeljskim sastancima, na pocetku skolske godine, roditeljima su obrazlozeni kriterijumi izbora udzbenika i dobijena je njihova saglasnost. Tom prilikom detaljno su se upoznali sa kompletnom ponudom svih udzbenika. Aktivi nastavnika su samostalno doneli odluke o izboru udzbenika. Direktor, Skolski odbor i roditelji nisu imali uticaja na donosenje ove odluke. U okviru aktiva nastavnici su izbor vrsili zajedno, rukovodei se licnim iskustvom. Konsultacije su tekle glatko i zavrsile se odlukom da svi nastavnici aktiva koriste isti udzbenik za jedan predmet. Ona zavisi i od vrednosti, uverenja i ocekivanja koja se kroz te strukture realizuju i kompetentnog, odgovornog, aktivnog ucesa svih graana. Demokratija podrazumeva izgraivanje i uvazavanje demokratskih principa i procedura odlucivanja, kao i prihvatanje i postovanje demokratskih vrednosti kao sto su sloboda, odgovornost, jednakost, razlicitost. Obrazovati decu, mlade kao odgovorne licnosti koje e u budunosti biti nosioci razvoja u demokratskom drustvu mogue je u obrazovnom sistemu koji i sam uvazava bitna obelezja demokratije. · princip participacije sloboda izrazavanja misljenja, izbora i aktivnog ucesa u odlucivanju o i u praksi vaspitanja i obrazovanja, uz prihvatanje odgovornosti Demokratizacija obrazovanja se ne desava sama od sebe niti je jednom zauvek data. Cak i znacajni rezultati postignuti na ovom polju mogu da se »uruse« ako prestanemo da radimo na ocuvanju i unapreivanju ve dostignutih standarda. Ako je nas cilj da pripremimo mlade za zivot u demokratskom drustvu, a ne samo da steknu potrebna znanja iz raznih oblasti, onda bi trebalo da obratimo paznju na okruzenje u kojem oni odrastaju. Ne mozemo od njih ocekivati da uce o demokratiji u autokratskom okruzenju. Ostvarivanjem demokratskih principa i vrednosti u skoli ucenici sticu znanja o demokratiji i pripremaju za zivot u demokratskom drustvu, na najbolji mogui nacin. Za ovakav koncept skole presudno je ukljucivanje participacija, ucese na razlicite nacine svih aktera. Nastavnici, ucenici, roditelji i lokalna zajednica se ovde nalaze na istom vaznom zadatku. Ucese roditelja u radu i zivotu skole Znacaj participacije nastavnika, pa donekle i ucenika se u skolama po pravilu prepoznaje. Za inicijative roditelja i raznovrsne mogunosti da ucestvuju u radu skole nema dovoljno razumevanja. Iako je kod nas postavljen zakonski okvir za participaciju roditelja u skolskiom zivotu, skole cesto ne uviaju njen smisao, kao ni mnogi roditelji koji prenose svu odgovornost za obrazovanje deteta na skolu. Potreba i odgovornost roditelja je da obezbede razvoj zdravog, uspesnog i srenog deteta, sto ih motivise da saradjuju sa skolom. Skola, kao obrazovna institucija je prevashodno usmerena na dete ali moze da zadovolji neke obrazovne potrebe samih roditelja i pomogne razvoju roditeljskih kompetencija pa i na taj nacin doprinese razvoju deteta. Govorei o participaciji, stavili smo akcenat na ukljucivanje roditelja nameravajui da tako pdstaknemo i podrzimo stvaranje partnerskih veza izmedju roditelja porodice i nastavnika skole i time ojacamo skolu kao otvorenu demokratsku instituciju. Nacini participacije roditelja u radu skole: · · · · · · U skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja, stvorena je mogunost da se roditelji organizuju u Savet roditelja i da imaju svoje predstavnike u Skolskom odboru. Na ovaj nacin se obezbeuje ucese roditelja u donosenju odluka. Roditelji se ukljucuju u proces ucenja svog deteta pratei i podrzavajui taj proces Profesionalne kompetencije roditelja mogu da budu dragocena podrska ostvarivanju nastavnog plana i programa, kao i mogunost za pruzanje dodatnih znanja i vestina koje nisu tim programom predviene. Roditeljska podrska vaspitnom procesu koji se u skoli ostvaruje moze da ima razlicite forme: iniciranje i organizovanje dobrotvornih akcija, pruzajne pomoi u resavanju problema i sl. Roditelji mogu da pomognu povezivanje skole i lokalne zajednice imajui na umu interese dece, skole i zajednice. Ona kod dece doprinosi razvoju svesti o skoli kao otvorenoj zajednici u kojoj sarauju svi zainteresovani i odgovorni za njihov razvoj, kao i oseaju pripadnosti toj zajednici. Kako do dobre prakse u participaciji roditelja Vodic moze da posluzi skoli da proceni ovaj segment svog rada; sta je dobro, a sta treba unaprediti. Na osnovu kriterijuma i indikatora moze da napravi plan unapreivanja rada u ovoj oblasti. Svaki nastavnik, koji zeli da razvija partnerske odnose sa roditeljima u svom odeljenju, u Vodicu moze nai raznovrsne ideje. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse u nasim skolama a jednim, manjim delom i iz iskustava u evropskim zemljama u kojima je veoma razvijeno ucese roditelja u zivotu i radu skole. Ponudjeni kriterijumi i indikatori se odnose na sledee oblike ukljucivanja: 1. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, opisana su iskustva iz vise skola iz Beograda, Nisa, Kragujevca i Panceva 43 KRITERIJUMI I INDIKATORI DOBRE PRAKSE 1. Utvreni nacini obavestavanja roditelja 1. REDOVNOST KOMUNIKACIJE SA RODITELJIMA 1. Jasne informacije o aktivnostima skole, izbornim predmetima 1. Postoji mogunost da roditelj izrazi svoje misljenje, pita 1. Organizovano vreme kada roditelj moze da doe u skolu 1. Razmena informacija znacajnih za razvoj deteta 1. Procena rada ucenika se dostavlja roditeljima na razmatranje i komentar 1. Korisenje raznih sredstava komunikacije na nivou skole 1. Korisenje raznih sredstava komunikacije na nivou odeljenja 1. Rad na unapreenju efektivne komunikacije 1. Roditelji su ukljuceni u proces donosenja odluka vaznih za skolu i ucenike 1. KOMUNIKACIJA SKOLE I PORODICE KOJA OBUHVATA STVARI ZNACAJNE I ZA SKOLU I ZA PORODICU 1. Razliciti nacini razmene informacija od interesa za dete 44 2. PODRSKA RODITELJSTVU Kriterijumi 2. Informisanje roditelja o aktuelnim temama iz razvoja deteta 2. Obrazovanje roditelja za roditeljstvo 2. Edukacija roditelja za pomo u ucenju 2. Partnerski odnosi u procesu nastave i ucenja Primeri iz prakse na panou odeljenja-razvojne karakteristike odreenog uzrasta roditeljski sastanci na aktuelne teme iz oblasti razvoja deteta radionice za roditelje: Umee roditeljstva, vestine komunikacije radionice o metodama i tehnikama uspesnog ucenja roditelji su ukljuceni u pravljenje individualnog plana za svoje dete ukljucivanje roditelja u proces nastave NVO Centar za saradnju roditelja i nastavnika RUN roditelji su deo tima za skolsko razvojno planiranje saradnja sa centrima za soc. SKOLA UVAZAVA ULOGU RODITELJA U VASPITANJU I OBRAZOVANJU DECE 2. Ukljucivanje roditelja u izradu skolskog programa 2. Povezivanje sa lokalnom zajednicom u cilju pomoi roditeljima 2. Uzajamna podrska roditelja 2. Organizacija nastave koja uvazava potrebe deteta i porodice 2. SKOLA POMAZE RODITELJIMA DA OSTVARE SVOJA PRAVA 3. UKLJUCIVANJE RODITELJA U PROCES UCENJA Kriterijumi 3. RODITELJI SU PRAVOVREMENO, KONTINUIRANO INFORMISANI O USPEHU I UCENJU SVOJE DECE 3. Redovno informisanje o uspehu ucenika 3. Razliciti nacini informisanja Primeri iz prakse roditeljski sastanci na pocetku skolske godine i na kraju svakog klasifikacionog perioda sveske za poruke o uspehu ucenika roditelj moze da vidi ocene svog deteta na vebmejlu skole 3. Edukacija roditelja za pomo u ucenju 3. Jasne poruke kad i kako mogu da se ukljuce radionice o metodama i tehnikama uspesnog ucenja opisno ocenjivanje sa porukom roditelju na cemu dete jos treba da radi i kako mu on moze pomoi prisustvo roditelja dopunskoj nastavi, sticanje 45 3. Nastavnik planira kako ukljucuje roditelje 3. RAZLICITI NACINI UKLJUCIVANJA U PRAENJE PROCESA UCENJA 3. Uvid u pregledane domae zadatke 3. Snimljene aktivnosti na casu 3. Roditelj profesionalac uvida kako mogu kod kue da nastave sa dopunskim radom skolski kalendar ponuen roditeljima sa oznacenim danima kada mogu da dou na cas, roditelj unapred zna i moze da i on planira utvreni raspored poseta roditelja u cilju praenja ucenja i ponasanja svoga deteta na casu nastavnik pise komentar i trazi povratnu informaciju fotografije, CD o aktivnostima ucenika zajednicki cas za ucenike i roditelje cas iz predmeta ''Cuvari prirode'' roditelji zdravstveni radnici drze predavanja deci o SIDI predstavljanje zanimanja u cilju profesionalne orjentacije roditelj prezentuje odreeni deo gradiva ucenicima npr. RAZLICITI NACINI UKLJUCIVANJA U PRAENJE NASTAVNOG PROCESA 3. UKLJUCIVANJE RODITELJA U AKTIVNOSTI U SKOLI Kriterijumi 4. U holu skole su vidne poruke dobrodoslice roditeljima 4. Mogunost okupljanja roditelja na njihovu inicijativu 4. Ukljucivanje roditelja je deo skolskog programa Primeri iz prakse poseban kutak za roditelje sa svim vaznim informacijama klub za roditelje NVO roditelja skolskim programom se planiraju aktivnosti u koje se ukljucuju roditelji, kao i nacini ukljucivanja ispitivanje interesovanja i mogunosti roditelja za ukljucivanje u pojedine oblike rada skole sekcije, predavanja, posete roditelji deo tima za skolsko razvojno planiranje roditelji u projektu Bezbedno dete na pocetku godine nastavnik ispita intresovanja roditelja za ukljucivanje i na osnovu toga planira 4. PLANIRANO I OSMISLJENO UKLJUCIVANJE 4. Ukljucivanje roditelja je u funkciji unapreivanja rada skole 4. Nastavnik planira nastavu i nacine ukljucivanja roditelja 46 4. RAZLICITE MOGUNOSTI ZA UKLJUCIVANJE 4. Roditelj saradnik u vannastavnim aktivnostima 4. Zajednicke akcije za poboljsanje uslova u skoli 4. Ucese u proslavama zajednihki odlazak sa roditeljima u pozoriste, bioskop, utakmice, koncerte, izlete ukljucivanje roditelja u sekcije modelarstvo, hor,orkastar saradnja sa velikim kompanijama poseta fabrici i poslovnim prostorijama kompanije Schneider electric u Maarskoj od strane najboljih ucenika, prestavnika ackog parlamenta, roditelja i nastavnika ureenje dvorista farbanje klupa, ucionica sakupljanje ackog dinara na nivou skole obezbeivanje potrebnog potrosnog maetrijala priprema zakuske ucese u organizaciji Dana skole Svetosavska priredba 5. UKLJUCIVANJE RODITELJA U DONOSENJE ODLUKA Kriterijumi 5. Roditelji su upoznati sa nacinima donosenja odluka u skoli 5. Roditelji sami biraju svoje predstavnike 5. Ukljucenost u rad Saveta roditelja 5. Ukljucenost u rad Skolskog odbora 5. Prisustvo sednicama vea 5. Ukljucenost u izradi skolskog programa 5. RAVNOPRAVNOST U DONOSENJE SVIH VAZNIH ODLUKA ZA DECU I PORODICU 5. PROCEDURA INFORMISANJA SVIH RODITELJA O DONETIM ODLUKAMA 47 MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE Tema: KOMUNIKACIJA SKOLE I PORODICE Primer 1 U jednoj osnovnoj skoli u Kragujevcu se posebna paznja pridaje saradnji sa porodicom. Ukljucivanje porodice se posebno planira u okviru Skolskog programa. Ova skola ukljucuje roditelje u sve segmente zivota i rada skole. Postoji poseban pano za roditelje. Na pano se stavljaju obavestenja o svim vaznim desavanjima, postignuima skole. Pored tekstova pano sadrzi i fotografije aktivnosti sa ucenicima. Pored panoa je kutija za pitanja, sugestije roditelja. U skoli postoji poseban prostor za razgovore sa roditeljima. Skola koristi i lokalni radio za obavestavanje, informisanje roditelja. Na pocetku skolske godine roditelji dobijaju liflet sa svim vaznim obavestenjima o skoli: kome i kada mogu da se obrate, i vazne telefone. Liflet sadrzi i ocekivanja skole u odnosu na roditelje pravila skole. Roditelji izrazavaju svoja ocekivanja. Oni se izjasnjavaju o tome na koji nacin zele da se ukljuce u aktivnosti skole. Skola ima veb stranicu na internetu, preko koje roditelji mogu takoe dobiti mnoge vazne informacije o skoli. Mogu da komentarisu zivot i rad skole i preko « elektronskog dnevnika » mogu saznati ocene svog deteta uz posebnu sifru. Tema: PODRSKA RODITELJSTVU Primer 2 U osnovnoj skoli u Nisu roditelji su bili aktivni ucesnici, saradnici u projektu «Bezbedno dete». Radilo se na osnazivanju roditelja i dece u cilju zastite od zlostavljanja. Kao rezultat dobre saradnje formirana je nevladina organizacija roditelja i nastavnika RUN na nivou grada. Sada ova organizacija pruza podrusku svim zainteresovanim roditeljima, organizuje tribine, predavanja. Primer 3 Skola izdaje skolski list u kome postoji poseban deo za roditelje. Tu se objavljuju clanci na razlicite teme: o razvojnim karakteristikama dece, kako pomoi detetu u ucenju, o nasilju,.. Predloge za sadrzaj daju sami roditelji. Kao saradnici u pisanju se pojavljuju takoe sami roditelji, strucnjaci za datu temu. Skola je osnovala i Klub roditelja koji cine svi roditelji koji zele da razmenjuju svoja roditeljska iskustva, saznaju nesto novo. Klub ima svoj plan rada i redovne sastanke jednom mesecno, sa temom koju predloze sami roditelji. Za zainteresovane roditelje organizovane su radionice na temu «Ucionica dobre volje», «Umee odrastanja». Realizovala je to kroz cas odeljenske zajednice. Uciteljica je na roditeljskom sastanku upoznala roditelje sa ovim programom- sta on znaci za decu i zasto je vazno da se ukljuce i roditelji. Roditeljima je pruzena prilika da se ukljuce na razlicite nacine. U nju su belezeni svi dogaaji vezani za dete u kui i skoli. Tu su komentari, zabeleske, preporuke ucitelja; crtezi,iskazi ,vazni papirii deteta; zabeleske roditelja gde su bili, sta se desavalo; komentari bake, deke, zajednicke igre sa unukom; tetkini crtezi i utisci; crtezi druga, drugarice i sl. Primer 5 Roditelji deteta sa posebnim potrebama, koje je ukljuceno u redovnu skolu «Vasa Zivkovi» u Pancevu, su intenzivno ukljuceni u rad i napredovanje svog deteta. Zajedno sa uciteljicom, asistentkinjom, psihologom skole i osobom koja je cuva i radi sa detetom kod kue, roditelji, u razlicitim vremenskim intervalima otprilike jedan put mesecno , ucestvuju u izradi individualnog plana rada za naredni period. Najpre se uzvrsi analiza onoga sta je dete postiglo i usvojilo u predhodnom periodu, a zatim se postavljaju ciljevi za naredni period koji nisu strogo vremenski ograniceni, kako bi dete, shodno svojim mogunostima i tempu napredovalo. Roditelji, zajedno ostalim clanovima tima analiziraju dotadasnje postignue, ponasanje i motivaciju za pojedine oblasti, pa posto su neposredno ukljuceni u proces obrazovanja i vaspitanja imaju vise razumevanja i realne zahteve u odnosu na svoje dete. Tema: UKLJUCIVANJE RODITELJA U AKTIVNOSTI U SKOLI Primer 6 Skola je deo meunarodne mreze «Skola mira» koju cine skole iz Srbije i Kanade. U ovim skolama se posebno radi na izgradnji kulture mira. Roditelji su obavesteni o tome sta je cilj ovog programa i sta e se u skoli raditi i direktno su ukljuceni u aktivnosti. Zajedno sa ucenicima i nastavnicima su radili na Pravilniku o ponasanju u skoli. Pomagali su u organizaciji i realizaciji nekih aktivnosti sa ucenicima. Organizovana je meunarodna koferencija u Srbiji kojoj su prisustvovali i predstavnici roditelja. Roditelji su na Savetu roditelja skole izvestavali i preneli utiske sa konferencije drugim roditeljima i zalozili se za nastavak aktivnosti koje podsticu i neguju pozitivnu atmosferu u skoli. Predviena je i mogunost ukljucivanja onih roditelja koji ne mogu da dou u skolu-mogu nesto da urade kod kue ili na svom radnom mestu. Roditeljima se izrazava zahvalnost za ucese bilo zahvalnicom na panou ili prireivanjem male svecanosti. Tema: UKLJUCIVANJE RODITELJA U DONOSENJE ODLUKA U SKOLI Primer 8 U svakom odeljenju su roditelji upoznati sa ingerencijama i odgovornostima roditelja koji ih predstavljaju u Savetu roditelja skole i Skolskom odboru. Predstavnici roditelja prisustvuju sednici Nastavnickog vea kada se raspravlja o temama kao npr. Primer 9 Skola je obezbedila nacine povratnog informisanja roditelja o donetim odlukama na relevantnim telima. Predstavnici roditelja u Savetu roditelja i skolskom odboru uz pomo skole sazivaju roditeljske sastanke radi informisanja o donetim odlukama. Profesionalni razvoj je rezultat meudejstva obuke i iskustva, tako da ukljucuje: · · · formalno iskustvo bazicno obrazovanje, seminare, mentorstvo, radionice, profesionalna okupljanja ; neformalno iskustvo praenje strucne literature, interneta, emisija posveenih obrazovnim pitanjma ; samoevaluaciju i istrazivanje obrazovno-vaspitne prakse. Koncept profesionalnog razvoja nastavnika E. Reimers 4 navode sedam osnovnih faktora kroz koje se, po njihovom misljenju, definise prostor i kontekst porofesionalnog razvoja nastavnika: kontinuirani proces koji pocinje selekcijom kandidata za institucije obrazovanja nastavnika a zavrsava se njihovim penzionisanjem; kognitivni i psihosocijalni razvoj nastavnika, kao odraslih ucenika; karakteristike skole; lokalno okruzenje i sposobnosti ucenika; 4 E. Na proces profesionalnog razvoja nastavnika, po misljenju ovih autora, veliki uticaj imaju kriterijumi za selekciju pri upisu na nastavnicke fakultete, a kasnije mogunost ucesa nastavnika u procesu donosenja obrazovne reforme aktivni ucesnici, koautori, izvoaci, evaluatori itd. Samo aktivno ukljucivanje nastavnika u sve faze razvoja, primene i praenja reformi koje se uvode u obrazovanje, obezbeuje dobre uslove za profesionalni razvoj nastavnika. Obrazovni sistemi koji prepoznaju vaznost autonomije i odgovornosti nastavnika za profesionalne odluke, sistemi koji neguju saradnicke odnose izmeu drzavnih organa, obrazovnih institucija i nastavnika, podsticu profesionalni razvoj na svim nivoima. Profesionalni razvoj se ne moze svesti na povremene seminare i profesionalna okupljanja, ve je to dugorocan proces u toku koga se kroz ucenje, praktican rad i istrazivacke delatnosti razvijaju i unapreuju znanja, vestine i sposobnosti. Kroz profesionalni razvoj nastavnik postaje prakticar koji promislja i u skladu sa svojim potrebama planira aktivnosti kroz koje e ostvariti profesionalni razvoj. Nastavnik kontinuirano vrsi samoevaluaciju profesionalnih aktivnosti i u stanju je da, saznanja do kojih dolazi kritickim sagledavanjem sopstvene prakse kao i kroz povratne informacije o svom radu dobijene od drugih, konstruktivno ugradi u dalje aktivnosti. On je na taj nacin spremniji da kriticki i stvaralacki posmatra i menja sopstvenu obrazovnu praksu. Razlike izmeu tradicionalnog i savremenog shvatanja profesionalnog razvoja nastavnika mogu se prikazati na sledei nacin: Tradicionalno shvatanje Profesionalni razvoj je baziran na transmisionom modelu Sprovodi se kroz povremene aktivnosti Podrazumeva povremenu podrsku i praenje primene stecenih znanja Profesionalni razvoj nije u skladu sa potrebama svakodnevne prakse Profesionalni razvoj nastavnika se ne shvata kao deo procesa reformisanja skole Nastavnici su interpretatori tuih istrazivanja i teorija Kontekst u kojem se znanja implementiraju se retko uzima u obzir Savremeno shvatanje Profesionalni razvoj se bazira na modelu konstrukcije znanja Kontinuiran, dugorocan proces Podrazumeva kontinuiranu sistematsku podrsku i praenje Profesionalni razvoj je uskladjen sa potrebama svakodnevne prakse Profesionalni razvoj je povezan sa skolskom reformom Nastavnici su refleksivni prakticari i istrazivaci Vazan je kontekst u kome e se znanja implementirati Izvor: Eleonora Viljegas Reimers E. Uzimajuci u obzir savremena shvatanja profesionalnog razvoja opredelili smo se da primere dobre prakse u ovoj oblasti sagledamo kroz: izradu licnog plana profesionlnog razvoja i horizontalno ucenje kao tipicne i delotvorne vidove njegovog ostvarivanja na nivou skole, uzimajui u obzir i timski rad i motivaciju za profesionalno usavrsavanje kao bitne cinioce ostvarivanja profesionalnog razvoja. Kada govorimo o licnom planu profesionalnog razvoja LPPR mislimo na izradu dokumenta koji pomaze zaposlenima i upravi skole da na sistematski nacin unapreuju obrazovno-vaspitni rad. Licni plan profesionalnog razvoja treba da se zasniva na analizi sopstvenih profesionalnih potreba kao i na analizi potreba skole. Odnos licnog plana profesionalnog razvoja, plana profesionalnog usavrsavanja skole, skolskog razvojnog plana i osnovnih ciljeva obrazovanja moze se sematski prikazati na sledei nacin: Slika Opsti ciljevi obrazovanja Skolski razvojni plan Plan za profesionalno usavrsavanje skole Licni plan profesionalnog razvoja 53 U skolskom razvojnom planu definisu se vizija razvoja skole za period od 3-5 godina i misija skole - iskaz o tome zasto ta skola postoji i cemu tezi. Vizija razvoja i misija zasnovane su na opstim ciljevima obrazovanja. Plan profesionalnog usavrsavanja skole baziran je na licnim planovima profesionalnog razvoja a usmeren je ka ostvarivanju skolskog razvojnog plana. Ova tri elementa treba da cine medjusobno povezanu celinu koja vodi ka ostvarivanju opstih ciljeva obrazovanja. Kod nas je tek zapoceo proces upoznavanja prosvetne javnosti sa vaznosu izrade licnih planova profesionalnog razvoja, cime se skolama olaksava izrada planova strucnog usavrsavanja zaposlenih i skolskih razvojnih planova. Za sada izrada licnih planova profesionalnog razvoja nije zakonska obaveza za razliku od plana strucnog usavrsavanja i skolskog razvojnog plana koji jesu. Horizontalno ucenje ucenje jednih od drugih podrazumeva razlicite vidove organizovanog i planiranog prenosenja znanja ili razmene profesionalnih iskustava unutar skole ili izmeu skola. Horizontalno ucenje se ostvaruje kroz izvoenje, prisustvovanje i analiziranje uglednih casova, prikaze strucnih tema ili literature na strucnim telima, izvestavanje sa strucnih skupova ili seminara, drzanje seminara kolegama, upoznavanje kolega sa sopstvenim inovativnim metodama ili pristupima i sl. Plan i program horizontalnog ucenja kao deo skolskog plana strucnog usavrsavanja baziran je i usklaen sa potrebama zaposlenih i potrebama obrazovno-vaspitne prakse. Istrazivanja prakse pokazuju da su se najbolji rezultati, sto se tice profesionalnog razvoja, ostvarili primenom razlictih vidova horizontalnog ucenja Timski rad doprinosi boljem ostvarivanju profesionalnog razvoja zaposlenih u ustanovi, pod uslovom da se odvija po principima koji obezbeuju uzujamnu usaglasenost i produktivnost. Kod sastavljanja tima neophodno je voditi racuna o sposobnostima i interesovanjima clanova, njihovom iskustvu, polozaju u ustanovi itd. Clanovi moraju znati ne samo zadatak ve i ciljeve i razloge koji iza zadatka stoje. Timski rad daje mogunosti za stvaranje, razvijanje novih ideja i znatno veu efikasnost u odnosu na rad pojedinca, s obzirom da je i najproduktivnijem pojedincu potrebno znatno vise vremena nego jednom usaglasenom timu. Timski rad je nacin preko koga se ostvaruju mnogi oblici ucenja i razvijaju delotvorni pristupi koji se grade na bogatstvu i raznovrsnosti znanja, misljenja i pogleda. U nastojanju da doemo do oslonaca kontinuiranog profesionlnog razvoja zaposlenih, smatrali smo da je vazno sagledati motivaciju kao faktor koji podstice i odrzava stalnost strucnog usavrsavanja. Motivacija za profesionalni razvoj ne zavisi samo od pojedinca, ve i od okruzenja u kome se radi. U svakoj skoli postoje pojedinci koji su motivisani za stalno strucno usavrsavanje, ali ukoliko se u ustanovi ne podstice i ne promovise profesionalni razvoj, zainteresovanost se moze smanjivati ili u potpunostoi nestati. Ustanova koja na razlicite nacine motivise zaposlene da se kontinuirano usavrsavaju, doprinosi, ne samo odrzavanju postojeeg interesovanja ve i ukljucivanju veeg broja zaposlenih u ovaj proces sto u krajnjem ishodu dovodi do poveanja kvaliteta obrazovnovaspitnog rada u skoli. Kako do dobre prakse u profesionalnom razvoju nastavnika Neki vidovi profesionalnog razvoja siroko su rasprostranjeni u nasim skolama, dok su neki veoma retki. Meutim, cak i za one veoma rasprostranjene, moze se rei da nisu sistematski ugraeni u 54 planove i programe skola, niti su sistemski dovoljno podrzani. Strucno usavrsavanje u nasoj praksi jos uvek se odvija po principu licnih sklonosti i intuitivnog opredeljivanja nastavnika, na osnovu oseanja sta je dobro i korisno za obrazovno-vaspitni rad. Zato smo zeleli da u ovom Vodicu ucinimo korak dalje ka razvijanju metodologije za dobru praksu, da definisemo oblasti kroz koje se ostvaruje profesionalni razvoj kao i kriterijume i indikatore koji zahvaljujui vidljivosti, merljivosti i proverljivosti predstavljaju smernice za graenje dobre prakse u oblasti profesionalnog razvoja. Kriterijumi i indikatori, ponueni u drugom delu ovog poglavlja, veim delom su izvedeni iz neposredne prakse, ali se oslanjaju i na iskustvo onih sredina koje, znatno duze nego mi, istrazuju i rade u oblasti profesionalnog razvoja nastavnika. Kriterijumi i indikatori koji su ovde dati ne pretenduju da budu jedini i konacni zbir pokazatelja dobre prakse. Oni predstavljaju pomo nastavniku da lakse definise dobru prksu, da lakse samoevaluira sopstveni profesionalni razvoj, ali i da istovremeno doprinese poboljsanju postojeih i postavljanju novih pokazatelja. Stoga kriterijume i indikatore koje smo ponudili smatramo korisnim smernicama u ovom trenutku, ali otvorenim za promene i redefinisanje u skladu sa drugacijim potrebama i drugacijim okolnostima. Takoe smo svesni da u praksi postoje i da e biti primera strucnog usavrsavanja koji ne ispunjavaju sve navedene kriterijume i indikatore, pri cemu valjanost tih primera ne mora zbog toga nuzno da bude i manja. Ono cemu svakako treba teziti, radi obezbeivanja boljeg kvaliteta profesionalnog razvoja, jeste da se ono planira i ostvaruje prema sto veem broju kriterijumima i indikatorima koji garantuju dobru praksu. U mini zbirci primera dobre prakse, ponuenoj na kraju ovog poglavlja, opisana su iskustva iz jedne beogradske osnovne skole i jedne srednje strucne skole iz Smederevske Palanke. Za svaki vid profesionalnog razvoja koji je u Vodicu razmatran naveden je po jedan primer iz prakse. Licni plan profesionalnog razvoja; Horinzontalno ucenje; Timski rad; Podsticanje motivacije za dalji profesionalni razvoj. Nastavnik je isplanirao vreme pohaanja obuke, obezbedio sredstva, obezbedio zamenu podrska kolega i isplanirao vreme primene stecenih znanja. Skolskim razvojnim planom i godisnjim programom predvieno je da skola radi na smanjivanju nasilja meu ucenicima, grupa nastavnika u svoj LPPR stavlja pohaanje seminara o posredovanju u konfliktima. Navedeni su strucni casopisi, naucne i druge publikacije, web sajtovi u cilju praenja promena i dostignua u struci. Nastavnici su se dogovorili na pedagoskom kolegijumu koja im je literatura potrebna i koje e seminare da pohaaju. Definisani pokazatelji uspeha u ostvarivanju LPPR 1. Usaglasen je sa skolskim razvojnim planom i godisnjim programom 1. Sadrzi jasno definisane sredstva i nacina praenja struke i naucnih dostignua 1. Planiran je u saradnji sa clanovima pedagoskog kolegijuma 1. Da bi ostvario cilj da bude informisan o najnovijim dostignuima u svojoj oblasti nastavnik je planirao pretrazivanje na Internetu i nabavku strucnog casopisa. Trazena je i dobijena donacija na nivou lokalne samouprave Veina seminara se odrzava tokom neradnih 1. Stecena znanja su relevantna i primenljiva u prakticnom radu 1. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju LPPR je mogue obezbediti 1. Potrebno vreme za realizaciju LPPR je mogue obezbediti 1. Planirane aktivnosti se mogu ostvariti u predvienim rokovima 1. Godisnji LPPR se ostvaruje u fazama koje se sukcesivno ostvaruju tokom godine i u skladu sa skolskim kalendarom. LPPR-om se postize cilj Reformska pod-oblast 2: HORIZONTALNO UCENJE Kriterijumi 2. Na nivou aktiva nizih razreda i nastavnika likovnog i tehnickog, dogovoren seminar o novim materijalima i njihovom korisenju u praksi. Aktiv prvog razreda, pedagog i direktor bili su 2. Organizovali su obuku za ucitelje ostalih razreda. Planom profesionalnog razvoja skole predvieno je korisenje racunara u nastavi. Nastavnik planira obuku za korisenje racunara u svom predmetu. Ucitelji koji su prethodne godine radili sa prvim razredom po reformisanom programu, drze seminar uciteljima koji e ove godine voditi prvi razred. Pripravnik zajedno sa drugim kolegama ucestvuje u pripremi materijala za odreeni nastavni sadrzaj. Svako strucno vee i aktiv u programu rada skole planirao je jedan ugledni cas ili jednu strucnu temu koju realizuju zaposleni u ustanovi. Nastavnik fizike izvodi ugledne casove u predmetu poznavanje prirode u 4. Prilikom planiranja uglednog casa predvieno je i vreme za razgovor i analizu casa. Nastavnici biologije su organizovali prikaz 2. Ugledni casovi su otvoreni i za nastavnike iz drugih skola. Pedagog skole je organizovala i koordinirala ciklus predavanja o sagledavanju razlicitih aspekata ocenjivanja: ocenjivanje kao deo nastavne prakse; razliciti vidovi provere znanja ucenika; opisno ocenjivanje. Bili su obuhvaeni svi nastavnici u aspektima koji su za njih znacajni. Ugledni casovi ostvaruju se u ucionicama i medijateci. Prilikom podele zaduzenja pri izradi SRP-a 3. Zaduzenja ravnomerno rasporeena vodilo se racuna o broju i zahtevnosti zaduzenja tako da su svi clanovi tima relativno jednako angazovani. U timu za izradu nastave po principima aktivnog ucenja nastavnici su se organizovali na taj nacin da svako radi na izradi materijala iz oblasti predmeta koji predaje i saraivali na izradi materijala za predmet za koji imaju sklonost. Tim je u skladu sa ciljevima SRP-a odredio zadatke i vremensku dinamiku potrebnu za njihovo realizovanje. Radi efikasnijeg rada i uspesnije saradnje, na 3. Podela uloga prema sklonostima i strucnosti 3. Definisani zadaci i rokovi 3. POZITIVNA KLIMA U TIMU misljenje koje se sa paznjom razmatra. Organizovan je sastanak na kojem se otvoreno i bez optuzivanja razgovaralo o sukobu u timu koji je nastao zbog iznosenja rezultata bez dogovora celog tima i doslo se do resenja prihvatljivog za sve. Pravila su istaknuta na vidnom mestu i u 3. Tim sve novozainteresovane angazuje kao konsultante. Po povratku sa seminara clanovi tima prenose ostalim u timu znanja koja su stekli na seminaru. Vreme sastanka se objavljuje na skolskoj tabli. Postoje izvestaji o realizovanim zadacima koji se pisu posle svake faze projekta. Nastavnickom veu je prikazan vebsajt skole koji je uradio tim zaduzen za to. Informacija o vebsajtu poslata je dugim skolama. Nastavnici uspesno koriste program, nastave 3. Deo skolskog razvojnog plana koji se odnosi na skolski etos doveo je do smanjenja sukoba meu decom. Angazovanje u timovima se promovise i posebno nagrauje odlukom uprave skole. Timu je uvek dostupna mala ucionica sa kompjuterom i pokretnom tablom. Rad timova je predvien u okviru cetrdesetocasovne radne nedelje. Skola ima tim za samoevaluaciju rada skole u celini a rezutati se koriste za dalje planiranje aktivnosti posebno na polju strucnog usavrsavanja u oblastima koje treba unaprediti. Napravljeni su upitnici koje popunjavaju zaposleni da bi se pratio kvalitet rada skole po odreenim kriterijumima. U skoli je rasirena praksa evaluiranja rada od strane ucenika, roditelja i lokalne zajednice upitnici. Na kraju casa uciteljica je od ucenika dobila povratnu informaciju o ovakvom nacinu rada. Finansijskim planom rada skole predviena su sredstva za nagrade vezane za uspesan rad, a Pravilnikom o nagrivanju razne vrste priznanja i pohvala vezane za angazovanje zaposlenih na sopstvenom profesionalnom razvoju, kao i na profesonalnom razvoju skole. Deo druge generacije RWCT nastavnika isao je u sestodnevni obilazak skola u Sloveniji. U skoli su vrata ucionice otvorena za sve, a predvieno je u strukturi 40 casovne radne nedelje i vreme za razmenu iskustava zaposlenih. Kolege im se obraaju za pomo u pripremi nekih nastavnih jedinica, a trazili su i da drze seminar za njih. Uprava skole pomaze zaposlenima da realizuju aktivnosti koje su im potrebne za dobijanje zvanja predvienih Zakonom. Skola ima kabinet za informatiku koji i drugi nastavnici koriste za ostvarivanje svojih aktivnosti. U skoli je deo medijateke opremljen za pripremanje nastave. Skola ima razraen plan ukljucivanja roditelja u poboljsanje uslova rada skole. Savet roditelja koordinira ove aktivnosti. Skola redovno obavestava opstinu o svojim potrebama i rezultatima rada i ukljucuje se u aktivnosti vezane za lokalnu zajednicu, a lokalna zajednica godisnjim planom rada odvaja dodatna sredstva za poboljsanje uslova rada skole. Veliki broj zaposlenih pohaa seminare od kojih neke sami finansiraju. Postoji plan horizontalnog ucenja kao deo skolskog programa. Profesor srpskog jezika izvestava i prenosi iskustva aktivu drustveno-jezicke grupe predmeta, a prema potrebi i aktivu ucitelja i psiholoskopedagoskoj sluzbi. Finansijskim planom skole su planirana sredstva za strucno usavrsavanje. Skola organizuje donatorske sastanke radi obezbeivanja dodatnih sredstava. Skola je deo sredstava dobijenih izdavanjem sale namenila nagraivanju nastavnika. U skoli se prate programi koji su namenjeni razlicitim vidovima prevencije i zastite mentalnog zdravlja. U saradnji sa autorima programa organizuju se tribine, nakon cega razredne staresine i strucna sluzba kreiraju aktivnosti vezane za tu oblast. Kompjuter, stampac, fotokopir su stalno dostupni nastavnicima jer se nalaze u zbornici. U planu profesionalnog razvoja zaposlenih, predvieno je pisanje LPPR-a. Svi nastavnici su pohaali kurs permanentne racunarske obuke, a skola je obezbedila sredstva da ih kreditira. Na casovima GV ucenici traze dodatno vreme za odreene teme. Na casovima biologije ucenici traze dodatna objasnjenja za teme koje se rade i na casovima veronauke. Na pedagoskom kolegijumu se planiraju pismena ispitivanja u skladu sa pedagoskim zahtevima. Posle casa matematike koji je bio organizovan po principima aktivne nastave u ucenju AUN ucenici su davali ocenu tog casa. Savet roditelja ima veliki uticaj na politiku skole. Plan se pise na jedinstvenom formularu i sadrzi u sebi obavezno: cilj; zadatke; ishode; korake u ostvarivanju i pokazatelje realizacije plana. Taj plan predaje direktoru skole. Na zajednickom sastanku direktor i zaposleni razgovaraju o sadrzaju plana. Razmatraju se potrebe zaposlenog sta je to sto on misli da treba da unpredi u svom radu, da sazna, nauci, istrazi... Nakon razgovora plan se doteruje i potpisuju ga direktor i zaposleni. Tokom realizacije plana zaposleni belezi sadrzaje i aktivnosti koje je preduzeo da bi ostvario svoj LPPR kao i svoje vienje korisnosti tih sadrzaja i aktivnosti za praktican rad. Psiholog skole je procitala knjige i ukratko ih prikazala na nastavnickom veu, uz navoenje mogunosti primene u radu odeljenske zajednice, u nastavi i na sekcijama. Nastavnici su se zainteresovali i osmislili nacine primene stecenih znanja u praksi. Posle izvesnog vremena, nastavnici su razmenili iskustva o nacinima na koje su primenili stecena znanja i efektima na ucenike. Svoja iskustva su zajednicki prikazali na nastavnickom veu. Veliki broj kolega je pokazao interesovanje za korisenje ovih iskustava i materijala u svom radu. Primer 3 TIMSKI RAD Na pocetku skolske godine, na pedagoskom veu, profesori srpskog jezika i istorije koji predaju ucenicima VIII razreda i strucno-pedagoska sluzba skole, dogovorili su se da naprave zajednicki test znanja koji se odnosi na I i II srpski ustanak. Dogovorili su se oko konkretnih zaduzenja i rokova. Test je primenjen istovremeno u svim odeljenjima VIII razreda. Tim je izvrsio analizu postignua ucenika na svakom pojedinacnom zadatku. To je bila osnova za planiranje: a dopunskog rada u narednom periodu b unapreivanje zajednickog rada prilikom obrade ove teme u narednim generacijama Rezultati su prikazani na nastavnickom veu. Nakon prezentacije posebno interesovanje za ovakav vid rada iskazali su nastavnici matematike i fizike. Ona radi u skoli koja u biblioteci ima kompjuter koji je dostupan svim ucenicima i nastavnicima. Prosle godine bila razredni staresina ucenika VIII razreda. Njeni aci su na kraju skolske godine polagali prijemni ispit za upis u srednje skole. Pored nastave u ucionici gde je obraivala pitanja iz zbirke zadataka za srpski jezik, ona se trudila da im olaksa ucenje ovoga predmeta tako sto ih je dodatno motivisala spremajui lekcije i postavljajui pitanja na sajtu koji je sama dizajnirala. Licno je odgovarala acima na mejlove da li su tacno odgovorili na postavljeno pitanje. Zbog toga je bila veoma omiljena kod aka i roditelja. Njeni aci su postigli odlican uspeh iz srpskog jezika na upisu. Zbog ovakvog nacina rada i angazovanja, ona je dobila plaketu od strane kolektiva, na sta je veoma ponosna. Ove godine, neke kolege matematicari su dosli na konsultacije da bi koristei njena iskustva motivisali svoje ucenike za spremanje iz matematicke zbirke. Primer 5 PRIMER KOJI OBJEDINJUJE SVE VIDOVE PROFESIONALNOG RAZVOJA KOJI SU RAZMATRANI U OVOM VODICU Strucna saradnica u srednje-strucnoj skoli u Smederevskoj Palanci, u okviru licnog plana profesionalnog razvoja pratila je strucnu literaturu. U jednom strucnom casopisu procitala je opis didakticko-metodicke inovacije realizovane u jednoj beogradskoj skoli. Posto je smatrala da je inovacija veoma korisna za nastavni proces u njenoj skoli, najpre je upoznala direktora skole sa efektima opisanim u casopisu koji se ovom inovacijom postizu u praksi. Tom prilikom su se dogovorili da se uspostavi saradnja sa skolom iz Beograda. Na nastavnickom veu je o tome obavestila kolege, pa su se javili nastavnici zainteresovani za saradnju. Saradnica je organizovala posetu beogradskoj skoli. Prvo upoznavanje sa inovativnim programom odvijalo se kroz prisustvovanje oglednim casovima vezanim za program i kroz razgovor sa ucenicima koji rade po tom programu. Po povratku iz beogradske skole dogovorili su se da se, meu nastavnicima koji su se upoznali sa programom, odredi troje koji e ii na dalju obuku, tako sto e pohaati seminar koji organizuje i drzi autorka programa, da bi ta znanja kasnije mogli da prenesu kolegama u svojoj skoli. Nakon obuke, ova tri nastavnika, zajedno sa strucnom saradnicom i drugim zainteresovanim nastavnicima, timski su pristupili pripremi za primenu inovativnog programa u njihovoj skoli. Izvedena je obuka, isplaniran je i ostvaren niz oglednih casova u skoli i osmisljeno je istrazivanje kojim e se pratiti i sagledati efekti primene ovog programa u nastavi. Tako su i nastavnici i nastavnice, razmisljajui kako da unaprede svoj rad, cesto bili u procesu samoevaluacije samoprocene ­ sami su, koristei raspoloziva znanja ili intuiciju, procenjivali neku svoju aktivnost i postignute rezultate - iako taj proces najverovatnije nisu nazivali samoevaluacija i u veini slucajeva nisu izvodili u skladu sa nekim poznatim procedurama i kriterijumima. Ovaj Vodic moze posluziti prvenstveno nastavnicima, ali i svim ostalim zainteresovanim skolskim i vanskolskim akterima, kao pocetni oslonac i prakticna alatka za procenu i samoprocenu kvaliteta pojedinih aspekata obrazovanja. U prethodna cetiri poglavlja ponueni su i objasnjeni neki kriterijumi i indikatori dobre obrazovne prakse od kojih se moze krenuti prilikom procene kvaliteta date obrazovne oblasti. A u ovom petom poglavlju pokusaemo da razjasnimo sam proces samoevaluacije skole i ukazemo na neke kriterijume koje on u praksi treba da zadovolji da bi dao valjane i upotrebljive rezultate i bio shvaen i prihvaen kao jedan dragoceni nacin podrske u radu Uvoenje sistema osiguranja kvaliteta u skole Kada bi svakom od nas bili unapred poznati kriterijumi, standardi i procedure na osnovu kojih e se vrednovati neki posao ili zadatak koji treba da obavimo, ne samo da bi ga mogli bolje isplanirati i realizovati, ve bi mogli sami proveriti u kojoj meri je on dobro obavljen i eventualno popraviti ono cime nismo bili zadovoljni, ne cekajuci da to neko drugi od nas zatrazi. Drugim recima, ne bi bili u neizvesnosti ili strahu od bilo kakve spoljasnje kontrole jer nam ona ne bi nista bitno novo rekla sto ve nismo znali sami. Indikatorima su trebali biti pridruzeni i standardi, tj. Dokument koji sadrzi predloge ovih oslonaca je objavljen u novembru 2003. Dalja razrada ovog dokumenta trebala je da osigura da skolska samoevaluacija i eksterna evaluacije budu koherentne, da koriste iste kriterijume, standarde i evaluacione procedure. Obustavljanjem reforme obrazovanja 2004. Skolska samoevaluacija Uvoenje skolske samoevaluacije 6 kao kontinuiranog i sistematicnog procesa koji je u skladu sa obrazovnim standardima doprinelo bi obezbeivanju kvaliteta nastavnog procesa, ostvarivanju ishoda obrazovanja i poboljsanju uslova u kojima se odvija vaspitno­obrazovni proces. Dobijeni podaci bi svim akterima u obrazovnom sistemu i zainteresovanim grupama blagovremeno pruzali validne i relevantne informacije o efikasnosti i efektima obrazovanja. Skolsku samoevaluaciju cine sve evaluativne aktivnosti koje proisticu iz potreba konkretne skole. To znaci da zaposleni u skolama iniciraju evaluaciju, preduzimaju korake za njeno planiranje, Izvor i inspiracija: Kvalitetno obrazovanje za sve: Izazovi reforme obrazovanja u Srbiji, Ministarstva prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd 2004 6 5 Kvalitetno obrazovanje za sve ­ Put ka razvijenom drustvu, priredile dr Tinde Kovac-Cerovi i mr Ljiljana Levkov, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije, Beograd, 2002. Na najopstijem nivou, svrha samoevaluacije u skoli je kontinuirano poboljsavanje kvaliteta rada skole. Skolska samoevaluacija polazi od snimanja postojeeg stanja uslova, procesa i ishoda da bi se na osnovu dobijenih rezultata osmislile odgovarajue akcije koje bi poboljsale postojeu praksu. Osnovni cilj evaluacije nije kontrola, ve sagledavanje kvaliteta postojeeg stanja, uocavanje eventualnih problema i razvijanje strategija za njihovo prevazilazenje. Osnovne funkcije samoevaluacije u skoli su: · Praenje primene obrazovnih standarda; · Pruzanje podrske nastavnicima i strucnim saradnicima; · Podizanje nivoa obrazovnih aspiracija kod ucenika; · Doprinos formiranju i profesionalnom jacanju strucnih timova u skoli koji se kontinuirano bave problemom evaluacije; · Razvijanje kulture i etike evaluacije i samoevaluacije u obrazovanju. Evaluacijom u skoli obuhvaeni su procesi koji se u njoj realizuju formativna evaluacija i rezultati koji se ostvaruju sumativna evaluacija. Predmeti samoevaluacije najcese su: · Sve aktivnosti cija je realizacija u domenu rada skole, s tim da se mogu evaluirati i sadrzaji i organizacija tih aktivnosti, kao i razlicite faze kroz koje one prolaze, na primer: nastava, rad sekcija, saradnja sa roditeljima, ekskurzije i sl. Ona se zasniva kako na kvantitativnim, tako i na kvalitativnim podacima. U oblasti evaluacije u skoli primenjuju se razlicite vrste tehnika za prikupljanje podataka testiranje, skaliranje, anketiranje, intervjuisanje, posmatranje i sl. Takoe, za potrebe skolske samoevaluacje mogu da se koriste i razni neformalni oblici kao sto su diskusija i kolegijalna pomo «kriticki prijatelj». Svaka evaluativna aktivnost u skoli treba da se zavrsi izvestajem o analizi dobijenh podataka i njihovom znacaju, a po mogunosti, i predlozima i sugestijama kako se dobijeni rezultati mogu upotrebiti za poboljsanje kvaliteta rada skole, sto znaci da izvestaj treba da sadrzi i predlog mera podrske namenjen onima na koje se rezultati odnose. Upotreba rezultata je najosetljivije i najvaznije pitanje u vezi sa evaluativnim aktivnostima uopste. Rezultati svake evaluacije, pa i one koja se ostvaruje u skoli, mogu se iskoristiti za menjanje i oblikovanje skolske prakse. Kako do dobre prakse u skolskoj samoevaluaciji U radu skole postoje razlicite oblasti koje mogu biti podvrgnute procesu samoevaluacije. Zato je vazno prvo jasno izdvojiti jednu oblast ili temu, a zatim definisanti kriterijume i indikatore procesa samoevaluacije. Dobro osmisljeni kriterijumi i indikatori omoguavaju kontrolu razlicitih faza u procesu samoevaluacije, obezbeuju kvalitetne informacije i omoguavaju da se dobiju pouzdani, relevantni i jasni podaci koji se mogu iskoristiti za unapreenje skolske prakse. Uspesno realizovan proces samoevaluacije i dobijeni kvalitetni podaci vazni za unapreenje rada u jednoj oblasti mogu nam pomoi da, koristei znanja i iskustva stecena u tom procesu, osmislimo i realizujemo samoevaluaciju i u drugim oblastima rada skole. Na taj nacin mozemo dobiti mnostvo podataka uz pomo kojih emo biti u prilici da sveobuhvatnije pristupimo promenama i unapreenju rada skole. Kriterijumi i indikatori za skolsku samoevaluaciju, navedeni u drugom delu ovog poglavlja, nastali su kao rezultatat potrebe prakticara. Lista kriterijuma i indikatora, ponuena u drugom delu ovog poglavlja, vazi za svaku skolsku samoevaluaciju, a data je na primeru samoevaluacije nastave gramatike u osmom razredu osnovne skole. Planiranje i samu realizaciju samoevaluacije, kao i obradu, analizu i upotrebu rezultata u navedenim primerima ostvaruju timovi sto je sasvim razumljivo kada se ima u vidu da je samoevaluacija veoma slozen i zahtevan proces. Ove primere dobre prakse ne bi trebalo koristiti kao gotove recepte za izvoenje samoevaluacije, ve kao podstrek za razmisljanje o moguim nacinima unapreenja rada skola, u skladu sa njihovim specificnostima i konkretnim uslovima. U zelji da vam omoguimo lakse praene i razumevanje kriterijumi i indikatori su objasnjeni i kroz opis jednog primera samoevaluacije nastave gramatike u osmom razredu osnovne skole. Primer samoevaluacije nastave srpskog jezika na kome je pojasnjena upotreba opstih kriterijuma samoevaluacije Nekoliko nastavnika srpskog jezika iz jedne osnovne skole zabrinuto je zbog losih rezultata koje su njihovi ucenici postigli na poslednjem kvalifikacionom ispitu. Najvise gresaka ucenici su napravili na pitanjima iz gramatike. Nastavnici zele da unaprede nastavu gramatike kako bi ova generacija osmaka postigla bolje rezultate na prijemnom ispitu za srednju skolu. Nastavnici prvo formiraju tim u koji pored njih ulaze i skolski pedagog i psiholog. Tim treba da evaluira nastavu gramatike u osmom razredu. Tim pravi listu kriterijuma i indikatora dobre nastave gramatike. Podatke odbijene samoevaluacijom saopstavaju Nastavnickom veu. DEFINISANA JE SVRHA SAMOEVALUACIJE INDIKATORI 1. Svrha evaluacije je unapreenje nastave gramatike u osmom razredu osnovne skole. Cilj evaluacije je da ucenici osmog razreda ostvare bolje rezultate na kvalifikacionom ispitu iz srpskog jezika od prethodne generacije osmaka i da skola na rang listi zauzme bolje mesto nego prethodne godine. Oblast evaluacije je nastava srpskog jezika, a podoblast je nastava gramatike. Razlog je bolje postignue 2. DEFINISAN JE CILJ SAMOEVALUACIJE 3. DEFINISAN JE PREDMET SAMOEVALUACIJE 3. Predmet samoevaluacije je nastava gramatike u osmom razredu osnovne skole. Gradivo VIII razreda predstavlja rekapitulaciju gradiva iz gramatike. DEFINISANO JE KO SU EVALUATORI 6. DEFINISANO JE KO SU EVALUANTI INDIKATORI 5. Tim inicira, planira i realizuje samoevaluaciju. Nastavnici srpskog jezika zajedno sa strucnim saradnicima prave listu kriterijuma i indikatora dobre nastave gramatike. Simulacija kvalifikacionog ispita daje podatke o stepenu ostvarenosti cilja. Samoevaluacija se vrsi na osnovu unapred pripremljenog detaljnog plana. POSTOJI SPREMNOST EVALUANATA NA SARADNJU MOTIVACIJA 8. DEFINISANI SU KRITERIJUMI I INDIKATORI SAMOEVALUACIJE 9. IZRAEN JE PRECIZAN PLAN SAMOEVALUACIJE 10. IZABRANE SU ADEKVATNE METODE I TEHNIKE SAMOEVALUACIJE 12. IZVODIVOST SAMOEVALUACIJE Tehnika za prikupljanje podataka je upitnik za nastavnike, a koriste se i rezultati ucenika sa testova. Podaci se obrauju kvantitativno statisticki i kvalitativno. U procesu samoevaluacije koriseni su sopstveni resursi. Pravi se strategija za nastavu srpskog jezika za sledeu skolsku godinu. POSTOJI DOBIT OD SAMOEVALUACIJE 72 MINI ZBIRKA PRIMERA DOBRE PRAKSE U nastavku su dati neki dobri primeri skolske samoevaluacije iz prakse. U prva dva primera navedeni su kriterijumi i indikatori za oblast koja se evaluira, a sledea tri su deskriptivna. Svi oni pokazuju na koji nacin se moze izvrsiti samoevaluacija u skoli. Jedan od kolega predlaze da se sprovede anonimno anketiranje ucenika o ocenjivanju. Rezultati ankete su pokazali da kriterijumi ocenjivanja nisu jasni, da ne vaze isti kriterijumi za sve ucenike, da neki nastavnici koriste samo jedan oblik ispitivanja za ocenu pismene vezbe. Unutar aktiva formira se tim koji, polazei od znanja iz psihologije i pedagogije, sopstvenog iskustva i podataka dobijenih upitnikom, definise i usaglasava relevantne kriterijume i indikatore valjanog ocenjivanja. Dobijena je sledea lista: KRITERIJUMI 1. Informisanost ucenika o predmetu ocenjivanja i o kriterijumima 2. Jasnoa i preciznost ocenjivanja 6. Javnost ocene INDIKATORI - Na pocetku skolske godine i klasifikacionih perioda nastavnik informise ucenike o nacinu ispitivanja i rasporedu kontrolnih vezbi i zadataka i pridrzava se unapred dogovorenog - Ucenik ima najmanje 4 ocene u polugodistu - U roku od sedam dana dobija se informacija o rezultatima pismene provere znanja - Nastavnik ocenjuje razlicite aktivnosti pismeni zadatak, usmeni odgovor, referat, rad u grupi... Na kraju skolske godine zajednicki prave test znanja i daju ga ucenicima. Podaci dobijeni testiranjem statisticki se obrauju, 2 Videti vise u prirucniku za nastavnike Ocenjivanje za razvoj ucenika, autori Nenad Havelka, Emina Hebib i Aleksandar Baucal, Beograd, 2003. Na osnovu toga porede se odeljenja. Ucenicima se ponovo daje anketa o ocenjivanju sa dodatnim pitanjima o tome da li su primetili novine tokom proteklog perioda, sta o tome misle i imaju li oni neke predloge. O svemu se informise Nastavnicko vee, Savet roditelja i Skolski odbor. Primer 2: Samoevaluacija etosa 3 skole U savremenim skolama postoje tendencije razvoja njihovih specificnosti i njihove vee autonomije. Nastavnicko vee jedne skole zelelo je da unapredi etos skole. Formiran je tim koji je odredio podoblasti upravljanje skolom, meuljudski odnosi, saradnja sa roditeljima... Dobijena je sledea lista: KRITERIJUMI INDIKATORI - Postoje obelezja skole koja su istaknuta na vidnom mestu tabla, bista... Ugled i promocija skole 2. Postovanje licnosti i jednakost 4. Adekvatna komunikacija sa roditeljima - Roditelji preko svojih predstavnika u Savetu roditelja predlazu oblike i sadrzaje saradnje sa skolom - Roditelji se angazuju u stvaranju boljih uslova za rad u skoli donacije, sponzorstvo, ulaganje licnog rada... Nakon obrade podataka navedene su teskoe. Zadatak timova bio je da osmisle strategije prevazilazenja teskoa i sprovedu planirane aktivnosti. Primer 3: Samoevaluacija nastave matematike Na kraju skolske godine na sednici Nastavnickog vea direktor skole konstatovao je da postoji velika razlika u srednjoj oceni iz matematike u razlicitim odeljenjima istog razreda. Nastavnicko vee slozilo se sa konstatacijom i postavilo sebi cilj za narednu skolsku godinu: Usaglasiti kriterijume ocenjivanja matematike za svaki razred. Svi clanovi tima dobrovoljno su se javili i veoma su motivisani da unaprede rad skole. Izvestaj o samoevaluaciji dostupan je svim zainteresovanim grupama. Prezentuje se na sednici Nastavnickog vea, Saveta roditelja, Skolskog odbora, Ucenickog parlamenta, u skolskom listu i sl. Posle primene aktivnosti predlozenih na osnovu samoevaluacije, analiza i uporeivanje ocena iz matematike sa ocenama u narednoj skolskoj godini pokazae da li su kriterijumi usaglaseni ili i dalje treba raditi na njima. Nekad je jedno polugodiste sasvim dovoljno da se ostvari postavljeni cilj, ali ne treba se obeshrabriti ako se pokaze da je za ostvarenje cilja potrebno vise vremena. Uspesno realizovana samoevaluacija moze da podstakne i druge nastavnike da na slican nacin evaluiraju svoj rad. Primer 4: Horizontalna evaluacija 4 U zelji da nastavi zapocete reformske ideje u obrazovanju, grupa uciteljica drugog razreda iz dve uzicke osnovne skole, uz podrsku savetnice za skolski razvoj, odrzala je zajednicki sastanak na kome se dogovorila da prakticno sprovede ideju horizontalne evaluacije i samoevaluacije radi unapreenja sopstvene nastave i afirmisanja primera dobre nastavne prakse. Savetnica je izradila odgovarajui instrument koji su svi zainteresovani za ucese u procesu horizontalne evaluacije i samoevaluacije na sledeem sastanku usvojili. Osim toga, napravili su kodeks eticnosti evaluacije i plan meusobne posete casovima. Proces horizontalne evaluacije je zapocet u dve osnovne skole. · · · · Prezentacija iskustava nastavnika realizatora u njihovim skolama i razmena iskustava meu skolama, na zajednickim sastancima; Dogovor o uvoenju u proces drugih nastavnika zainteresovanih za horizontalnu evaluaciju i samoevaluaciju; Formiranje timova za horizontalnu evaluaciju i samoevaluaciju u samim skolama, kao i u drugim zainteresovanom skolama i izrada novih akcionih planova; Analiza i prezentacija efekata horizontalne evaluacije i samoevaluacije kroz razmenu primera dobre prakse unutar skola koje su u procesu i sa drugim skolama. Pod horizontalnom evaluacijom ovde se podrazumeva meusobna evaluacija ucitelja iz jednog Strucnog vea. · · · Uciteljice iz dve uzicke osnovne skole od decembra 2004. Svoju ideju iznela je na sednici Nastavnicog vea, sednici Saveta roditelja, sastanku Skolskog odbora i Ucenickog parlamenta. Zamolila je sve zainteresovane koji imaju primedbe ili konstruktivne predloge da se ukljuce u evaluaciju njenog rada. Zatim je trebalo da na skali od 1-5 procene kvalitet svakog podrucja rada direktorke. Sta direktorka najbolje radi iz svog domena? Cime bi trebalo vise da se bavi? Ko i kako bi joj mogao pomoi? Clanovima Saveta roditelja i Nastavnickog vea bila su dostupna ista dokumenta, kao i izvestaji o radu skole, izvestaji direktorke i izvestaji prosvetne inspekcije. Od njih je trazeno da procene kvalitet pojedinih oblasti rada direktorke: rukovoenje, menadzerstvo, unutrasnja organizacija, infrastruktura, strucno usavrsavanje, etos. Vremenski rok za sve bio je dve nedelje, a direktorka je planirala da rezultate ankete istakne na oglasnoj tabli nakon mesec dana, kao i program svog rada za naredni period zasnovan na rezultatima ankete.